„Izazovi su darovi koji nas prisile da pronadjemo nova stajalista“ – Opra Vinfri
Život u današnjem svetu, dosta je složeniji i stresniji nego u prošlosti.
Tako on u jednom trenutku, koliko god se „koprcali“, postane onako pravi kafkijanski. A onda i naše ponašanje i odnosi počnu da se menjaju. Počinje da se menja naša slika o svetu, ali i mi počinjemo da se menjamo u očima sveta. Kakva će biti ta promena zavisi od unutrašnje snage i volje za razumevanjem sebe i datih okolnosti. Ali da li je sama volja dovoljna za toliko željene uspehe ka kojima stremimo?
Svuda slušamo o pozitivnim mislima. Kako treba biti otvoren i vibrirati pozitivno. Kako sami možemo da izaberemo emociju koja će nad nama dominirati i kako sami vladamo svojim životom. Ali sam primetila da nerazumevanje tih misaonih celina, dolazi jer se one pokušavaju implementirati s kraja, umesto s početka. Pozitivan stav je najčešće, osim ako nemate urođenu notu za optimizam, kranji „produkt“. On dolazi tek nakon razumevanja, i čini genezu prethodno razumljenog sistema, i usvojenih kodeksa po kojem želimo da funkcionišemo.
„Mi smo ono što iznova činimo. Vrlina, dakle, nije delo već navika.“ – Aristotel
Još u staroj Grčkoj, Aristotel je govorio o navikama kao ponavljanim i stečenim sklonostima koje obrazuju naš karakter, jer ponavljanje pojedinačnih činova pretvara te činove u naš habitus.
Kada je reč o navikama, posebno mi se dopalo kako je Stiven K. Kavi u svojoj knjizi „7 Navika uspešnih ljudi“ istakao navike kao suštinski važne kada je u pitanju izražavanje ljudskog potencijala. Koliko nam neke loše navike smetaju, a koliko nam one dobre pomažu da postignemo svoj puni potencijal.
„Navike imaju neverovatnu gravitaciju – veću nego što mnogi ljudi shvataju ili žele da priznaju. Prekidanje duboko usađenih navika poput navike kašnjenja, navike nestrpljivosti, navike kritičnosti ili navike sebičnosti, koje narušavaju osnovne principe ljudske uspešnosti, zahteva više od volje i nekoliko manjih promena u životu. „ – S.K. Kavi
Koliko god nam se činile da nemaju dovoljno uticaja na uspeh ili „neuspeh“, odnos sa drugima, navike su zapravo presudne za bilo kakav oblik promene u našem životu. One su tačka polaska uzletanja našeg duha i svake uspešnosti. Navike su moćne sile, i ukoliko ih budemo uspešno koristili, možemo postići velike stvari. „Razbijanje“ određenih navika, i zamenjivanje novim, nije ni malo lak posao. On zahteva posvećenost i disciplinu. Ali kada ih jednom zamenimo, menjamo paradigmu, a promena paradigme je esencija svakog uspeha! Skup malih dobrih navika čini jednu veliku promenu.
Skoro se desilo da sam imala težak dan. Ništa nije išlo onako kako je trebalo da ide. Osećala sam toliki pad energije i životne vitalnosti da su kolege na poslu počele da me pitaju zašto sam tako neraspoložena. Osećala sam da se gušim i zbog situacije ali i zbog tog osećaja kojeg nisam mogla da se oslobodim. Totalno bez kontrole nad svojim emotivnim i razumskim sistemom. Nije prva situacija u kojoj me je taj osećaj savladao. Ali sam dugo već bila u vodama dobrih vibracija da me je ovo sasvim „bacilo“. Posle kratke pauze, udahnula sam i setila se svega što sam pročitala o reaktivnosti i proaktivnosti, o navikama, o nezavisnosti i međuzavisnosti. Pomislila sam kako je bezveze čitati tolike knjige a osećati se nemoćnim kada sve informacije i sopstveno znanje o sebi ne uspevaš da primeniš kada zaista treba. Nisam mogla samo tako prizvati dobru energiju da dođe niti sam mogla da vizualizujem išta duže od 2 sekunde.
Ali sam našla miran kutak, zatvorila oči i setila se da ako želim da menjam svoj život, želim da pred svaki izazov stanem spremna kao vojnik. Naoružana znanjem o tome da ne treba da se zadržavam na problemu i razmišljam suviše o tome „kada bi“, i da me kontrolišu vlastita osećanja besa ili tuge, već da preduzimam korake počevši od „mogu da… budem snažnija, mogu da budem razumnija” idt.
Razumela sam da izazovi pružaju dobru priliku za ne samo odmeravanje sopstvenih snaga, već i „uvežbavanje“ onih navika koje želimo da učinimo vrlinama.
„Možemo da budemo srećni ako prihvatimo one stvari koje trenutno ne možemo da kontrolišemo, fokusirajući se na stvari koje možemo da promenimo.“ Stiven K. Kavi
Autor još jedne fenomenalne knjige koja govori o navikama, Džejms Klir, u procesu samopoboljšanja govori da su dobre navike “kamata na kamatu”. Naša greška ogleda se najčešće u tome što odustajemo kada ne vidimo da su nas male promene brzo dovele do očekivanih uspeha, ali su zapravo male navike te koje čine velike razlike. Ako bismo svaki dan samo 1% činili bolje, na kraju godine možemo biti čak 37% bolji u odnosu na početak. Slikovit prikaz dao je u svojoj knjizi “Atomske navike” – Kamenorezac udara u svoju stenu, možda stotinu puta bez ikakvih pukotina. Ipak, na sto i prvi put, stena će se podeliti na dva dela. To se nije desilo zbog tog poslednjeg udarca već svega onoga pre njega. Istina se tako zaista ogleda u onoj ponavljanoj frazi da sreću čine male stvari. Ili skup malih stvari, nagomilanih do te mere da u jednom trenutku učine pravi BUM! u našem životu.
Koliko god se nekada vreme činilo kao neprijatelj, vreme je ono koje radi za nas jer nam daje priliku da zavolimo sam proces promene.
Sutradan sam krenula od prvih malih promena. Ustajala sam iz kreveta čim bi se oglasilo vreme za alarm. Pre “utrčavanja” u obaveze odredila sam i držala sam se toga da sednem i popijem toplu vodu sa limunom. Izgradila sam još nekoliko sitnih rutina, a onda sam uvodila i one mentalne. Nisam još uvek razmišljala o tome da li je sve to doprinelo nekom grandioznom boljitku, ali sam sigurna, da sada, dok pišem redove se osećam dosta bolje i energičnije. I to mi je za sada sasvim dovoljno. Od svakog dana, koji se naizgled čini bezveze, uspevam da ukradem tračak svetlosti da sebi postavim sasvim neobičan “cilj”. A taj cilj je promena paradigme. Izazovi su pristiglo vreme za apdejt.
I kako kaže Džejms Klir “profesionalci se pridržavaju rasporeda; amateri dozvoljavaju da im život stane na put.”
Srećno! 😉
Fotografija preuzeta sa Pinteresta
