U vreme digitalizacije i tehnološkog napretka, sve su glasnije ideje vraćanja čoveka prirodi. Čovek je narušio prirodnu harmoniju. Ugrozio prirodni “tok”. Svoj realni svet premestio u digitalni. Zato i ne čudi činjenica da nam i deca gube vezu sa “prirodnim okruženjem”. Sedeći ispred ekrana svu pažnju usmeravaju pokretnim slikama, dok se oko njih dešava ceo svet koji ne primećuju.
Mnogi stručnjaci naglašavaju važnost boravka dece na otvorenom, u prirodi. Razlozi su višestruki. Od razvoja motorike do onih vezanih za zdravlje i opšti razvoj dece, ali hajde da se pozabavimo jednom temom o kojoj se manje priča. Kao likovnjak ne mogu a da se ne zapitam kako povratak prirodi može da utiče na likovni izraz deteta? Kako utiče na razvoj estetskih kriterijuma?
Prirodne lepote
U koju god teoriju o nastanku sveta da verujete, morate se složiti da je priroda apsolutno savršentstvo. Apsolutna harmonija.
Ovo i jeste razlog viševekovnog interesovanja umetnika za bavljenje prirodom i njenom estetikom, živom i neživom.
“Vitruvijev čovek”, čuveno delo Leonarda da Vinčija. Predstava idealnih proporcija ljudskog tela koje su u harmoniji sa univerzalnim principima, jer ljudsko telo staje i u krug i u kvadrat.
Impresionizam kao pravac podrazumevao je direktan kontakt sa prorodom. Umetnici su u prirodi pokušavali da uhvate trenutak. Taj treptaj svetlosti. Da osete “prirodne lepote” i da ih prikažu u punoj snazi.
Hajde da dozvolimo našoj deci da osete tu lepotu. Da prihvate tu savršenu estetiku kao vrednost.
Dozvolimo im da razviju odnos sa prirodom. Da upiju svaku sliku, svaki zvuk, svaki šum prirode. Disanje, najsavršeniji ritam. Cvrkut ptica. Šuštanje lišća. Slika prirode.
Tekstura, boja, oblik
Kora drveta. Savršen spoj boja, tekstura….
Foto: Aleksandra Vujičić
Podstaknite svoje dete da dodirom oseti površinu kore. Različite teksture pozitivno utiču na razvoj taktilnih osećaja. Sve te suprotnosti, (hrapavo- glatko, suvo- mokro…) podstiču razvoj deteta direktno utičući na razvoj mozga.
Priroda je puna boja i oblika. Potrebno je samo da usmerite pažnju na svoje okruženje. Podstičite decu da imenuju boje i oblike koje primećuju. Za mlađe uzraste ovo je korisno jer će učiti da prepoznaju i imenuju boje, a oni malo stariji razvijaće osećaj za nijanse. Vežbajte moć zapažanja uočavanjem različitih oblika (krug, pravougaonik….) u prirodi. Možete napraviti i malo, porodično takmičenje.
Foto: Petar ( 10 god)
Mali fotografi…
Imate stare android telefone ili foto-aparate?! Savršeno. Dozvolite svom mališanu ( 5 god. i stariji) da fotografiše okruženje dok šetate prirodom. Tako ćete spojiti prirodu kao nešto što dete treba da zavoli i tehnologiju kojom već odlično barata.
Učiće o kompoziciji dok bude pravio/pravila svoj “trenutak u vremenu” na ekranu. Njihove fotografije možete da koristite za analizu u časovima dokolice ili danima kada niste u mogućnosti da posetite prirodu.
Izradite najuspelije radove i njima oplemenite svoj životni prostor. Vaše dete će se osetiti ponosnim na svoj rad, a tako ćete kod deteta razvijati i samopoštovanje.
Priroda odraslih ili šta mi možemo da naučimo vraćanjem prirodi…
Priroda nam je data. Nije naše vlasništvo. Dobili smo je na poklon. Nismo mi ti koji su zaslužni za tu harmoniju i sklad…naprotiv.
Povratak prirodi ima terapeutsko dejstvo. Svaki harmonični zvuk i slika opušta i leči. Taj prirodni ritam (usporeni ritam) u totalnoj suprotnosti sa brzinom u kojoj živimo.
Priroda je promenljiva, propadljiva. Priroda se menja kroz godišnja doba. Menja se kroz vreme. Svaka promena ima smisao. Ima svrhu u univerzumu.
Ako naučimo da cenimo svaki aspekt promenljivosti i to shvatimo kao normalnost, nećemo pokušavati da uhvatimo “večnu mladost” i “zamrznemo vreme”.
Naučićemo da cenimo svaki dati trenutak na ovoj planeti u svojoj punoći emocija, doživljaja, u punoj lepoti promene.
Jer promena je neminovna, a suprotstavljanje donosi samo patnju i disbalans ličnog mira i blagostanja.
Hajde da iznova zavolimo prirodu. Tako ćemo iznova zavoleti i sebe…nas.
Autori fotografija:
Aleksandra Vujičić
Petar ( 10 god.)
