Moja profesorka umela je često da kaže: „Ja sam filozof i kada odem na pijacu da kupim jaja“. Filozof ne znači titulu koja se osvaja diplomom nakon završetka studija, filozof se postaje svojom umnom veštinom i ljubavlju prema mudrosti. Filozofirati ne znači obaviti svoju dužnost, baciti knjige i zaboraviti na posao, to nije samo profesija, filozof je karakteristika, svojstvo čoveka. Zato je posebna, zato je specifična i jedinstvena, ta filosofia.
Zašto više nije toliko popularna, a na sam pomen filozofa, razmenjuju se podozrivi pogledi kao da je prisutno kakvo čudo, a ne ljudsko biće koje hoda, diše, jede, priča? Zaboravljeni su temelji znanja i doktrina zahvaljujući kojoj su nastale nauke kao zasebne oblasti. Iz nedostatka znanja o njoj, filozofija se tumači kao isprazno čavrljanje dokonih ljudi, a zapravo je sve suprotno od toga. Predrasuda koja je prati jeste da na bilo koju temu koja joj pripada može da se govori bilo šta i da bude potvrđeno kao legitimno znanje. Pre svega, „filozofirati“ znači misliti, a potom pokušati argumentovanim tvrdnjama braniti ili napadati neki stav. Sve ostalo, može se podvesti pod kategoriju najobičnijeg razgovora, ali svakako ne filozofiranja. Zašto je toliko palo interesovanje za ovu krunu sveukupnog saznanja i znanja, ne znam, ali ono što me posebno brine i žalosti je što svake godine ima sve manje studenata na studijskoj grupi filozofije, i što se ona kotira kao jedan od najneprofitibilnijih fakulteta. Što može da bude i tačno, ali i potpuno netačno ako se posmatra sa aspekta jednog zdravorazumskog građanskog bića. Da se osvetli njeno ime u punom značenju, zaista nije potrebno mnogo, i samo kada bi se osvrnuli da čujemo koliko je ona zapravo važna, možda bi uspeli da promenimo nepravedni karakter koji joj je pripisan.
Moramo se osloboditi predstave da je filozofiranje po sebi i suštinski stvar profesora. To je, kako se čini, pod svim uslovima i okolnostima, stvar čoveka, roba, kao i gospodara. Karl Jaspers
S jedne strane “kažu” da je „mlaćenje slame“, s druge strane da je „nešto što je preteško da bi se razumelo“, u oba slučaja da nije ništa bolja od nevine ali beskorisne igrarije, a nismo ustvari svesni koliko je učestvovanje u njoj bitno. Ona zahteva punoletnost duha, jednu izvesnu zrelost koja nema suviše veze sa godinama, i angažovanje, istina! Ali ono što zauzvrat daje je neprocenjivo bogatstvo. Uči nas da mislimo, osvetljava nam put kada je potrebno, jednom rečju, pomaže da živimo i da naučimo da budemo svoji. Proširuje naš duh i “otvara” nas na sve četiri strane sveta.
Takozvani savremeni čovek, jeste onaj koji je usmeren najvećim delom na materijalne potrebe,u većini slučajeva, bar. On shvata da ljudi moraju da hrane telo, ali ne shvata da je i duhu neophodna hrana. Jer i kada bi se sveli svi životni problemi čovečanstva na minimum, kao što su glad, siromaštvo, bolesti, i dalje bi imalo još što šta da se uradi da bi se stvorilo društvo od neke vrednosti. Jer duhovna dobra su podjednako važna kao i telesna. Pa upravo vrednost filozofije leži u tim duhovnim dobrima.
Ali, život duha nije onaj život koji zazire od smrti i koji se strogo čuva od pustošenja, već je život duha onaj život koji podnosi smrt i u njoj se održava. Duh zadobija svoju istinu samo time što u apsolutnoj rascepkanosti nalazi sama sebe
Čemu nas ona uči i šta nam daje
Filozofija prvenstveno teži ka znanju, ili onom znanju koje se ogleda u kritičkom ispitivanju temelja naših uverenja, predrasuda i verovanja. Daleko je od istine da ona želi da destabilizuje bilo kakve temelje, recimo učenja religije, ili bilo kog naučnog znanja; ona naprotiv, želi da ga potvrdi ako je moguće, da ga potkrepi racionalnim mišljenjem ukoliko je to moguće, ili da ga odbaci ako uspe da dokaže suprotno, kao zabludu. Zato ju je teško svrstati u nauku, jer ono što ona čini jeste da rađa nauke kao posebne oblasti. Čim se postigne određeno znanje o nekom predmetu on postaje nauka i više ne pripada filozofiji. Vrednost filozofije traži se u njenoj neizvesnosti. Čovek koji u sebi nema ni trunke filozofskog duha, korača kroz život zatvoren u predrasude, uobičajena verovanja njegovog doba, i uverenja koja su se uglavnom razvijala bez učešća njegovog promišljajućeg uma. Filozofija, nasuprot tome može da ukaže na mnoge mogućnosti koje proširuju naše misli i oslobađaju ih tiranije običaja. Ona od čoveka stvara građanina univerzuma, a ne samo stanovnika grada koji je u ratu sa ostalim svetom. Ona je mogućnost da se čovečanstvo izbori za svoj duševni, a time i telesni opstanak. Na kraju, filozofija čini duh velikim i sposobnim za jedinstvo sa univerzumom, i uči nas načinom kojim treba promišljati. Zato je ne treba odbacivati kao bespotrebno „naklapanje“, jer znanja koja ona otvara čovečanstvu jesu ona koja proširuju naše Ja.
Neistražen život i nije vredan življenja.- Sokrat
Tekst je objavljen u magazinu Jollywoman
