Najvažnije saznanje jeste da su ljudi u osnovi isti. Svi mi imamo iste instrumente pomoću kojih pravimo melodiju na ovom svetu a to su misli, emocije i uverenja. Pod nekim nepovoljnim uslovima svaki instrument može se pokvariti. Taj uvid, da nismo večno zaštićeni od lošeg, ali i da nema doživotnog odsustva dobrog, trebao bi u nama da potencira empatiju i poštovanje. Po ovome se uopšte ne razlikujemo, pitanje je samo na kojoj se strani ko nalazi, da li možete pružiti pomoć ili vam je ona potrebna?
Termin emocija potiče od reči latinskog porekla “emovere” što znači kretanje. Neki psiholozi ovo tumače na način da je u osnovi svake emocije prolaznost i da šta god osećali, bilo to pozitivno ili negativno, ono će proći. Dok drugi na osnovu korena same reči, emociju shvataju kao pokretač, kao nešto što čoveka poziva na kretanje, na akciju. Važno je da znamo da emocije mogu nastati iz potrebe ili iz mišljenja. Ustanovljene su 4 osnovne potrebe čoveka (za pripadanjem, kontrolom, prijatnošću i potvrdom sopstvene vrednosti). Iz njih mogu proizaći potrebe za razumevanjem, mirom, tišinom, uvažavanjem, poverenjem, bliskošću, uticaju, smislu, ostvarenju, ljubavlju… Ima ih mnogo a ono što je vrlo oslobađajuća spoznaja jeste da svi ljudi zapravo imaju ISTE potrebe samo načini na koje ih zadovoljavaju jesu različiti a vrlo često destruktivni i negativni.
Sa druge strane, mentalno zdravlje kao jedan komplikovan koncept, definisano je na razne načine i ni za jednu od mnogobrojnih definicija ne možemo reći da je opšteprihvaćena. Jedan od razloga svakako jeste i postojanje različitih kultura jer ono što je mentalno zdravo i prihvatljivo ponašanje u jednoj kulturi može biti neprihvatljivo u drugoj. Najvažnije pitanje jeste šta to utiče na naše mentalno zdravlje? Faktori koji utiču mogu biti kako spoljašnji tako i unutrašnji. Na spoljašnje faktore svakako se odnose uslovi života, okruženje ili nekakva traumtična iskustva, dok se pod unutrašnjim podrazumevaju biološke i genetske predispozicije kao i negativne osobine ličnosti. Potpunu listu svih faktora nije moguće sastaviti a jedan od razloga jeste upravo taj što svaki pojedinac predstavlja svet za sebe.
Na sve što nam se dešava u svakodnevnom životu mi reagujemo na određen način, pozitivan ili negativan. Kada su emocije pretežno pozitivne i naši postupci će biti takvi, samim tim širićemo pozitivno raspoloženje i imati pozitivan uticaj na ljude. Takođe, imaćemo volje i snage za obavljanje svakodnevnih poslova i zadataka, uživaćemo u društvu drugih ljudi, ili u stvarima koje volimo što i jeste preduslov za psihičko blagostanje pojedinca. Sa druge strane, kada su prisutne negativne emocije kao što su tuga, bes, strah, potištenost, obeshrabrenost ili strepnja i naše ponašanje, aktivnosti i odnosi biće obojeni tim emocijama. Posledice toga jeste apatija i bezvoljnost, izbegavanje ljudi i zadataka, ili aktivnosti koje su nam nekada pričinjavale zadovoljstvo. Ovo su stanja, koja ako duže traju mogu narušiti mentalno zdravlje osobe.
“Mera mentalnog zdravlja je sklonost pronalaženja dobrog u svemu.” – John M. Templeton
Zbog čega su emocije toliko važne za naše mentalno zdravlje? Zbog toga što iza svakog ponašanja stoji emocija. Kako se ljudi osećaju tako se i ponašaju. Emocije utiču na izbor, a izbori zapravo predstavljaju naš život. Kada je reč o emocijama i kvalitetu života tu je svakako presudna emocionalna inteligencija i njen razvoj. Osoba sa razvijenom EQ ima pozitivnu sliku o sebi, samim tim i o svetu, lakše se snalazi u svakodnevnim situacijama, češće se osećati pozitivne emocije, imaće više pravih prijatelja i biće uspešnija u poslu ili učenju i generalno zadovoljna svojim životom a sve ovo itekako utiče na mentalno zdravlje. Sa druge strane, negativne emocije poput brige, strahova, uznemirenosti, gneva, ogorčenosti ili mrzovoljnosti utiču na kvalitet našeg života. Posledice toga jesu apatija i bezvoljnost, izbegavanje ljudi i zadataka, ili aktivnosti koje su nam nekada pričinjavale zadovoljstvo. Ovo su stanja, koja ako duže traju mogu narušiti naše mentalno zdravlje. Ukoliko su intenzivne i dugotrajne mogu dovesti do neurotskog reagovanja ili psihosomatskih poremećaja. Zaključak je da je odnos između EQ i mentalnog zdravlja dvosmeran što znači da EQ podstiče faktore koji su značajni za mentalno zdravlje a isto tako mentalno zdravlje podstiče razvoj EQ!
