Pritisnite enter da počnete pretragu.

     Nevidljiva… Za druge i za Svemir. Poput vazduha. Nevidljiv, a toliko neophodan svima. Kada pomisliš da nikome nisi bitna, da te niko ni ne primećuje, seti se da je isti slučaj i sa vazduhom, svi ga uzimaju zdravo za gotovo, a bez njega ne bi postojali. Ipak, ako se smatraš nevidljivom poput vazduha, živi za onaj mali ali vredan broj ljudi koji te znaju ceniti i zahvalni su za svaki udah… Živi za one koji znaju živeti, svesni da si ti ta koja im udahnjuje život.

     Sada, razmisli o tome kome ti zaista predstavljaš vazduh u životu? Ko to zaista ne bi mogao bez tebe? Jer krajnosti su takve da na liticama lepog raspoloženja sigurna si kome to značiš čitav svet, ali onda kad se klima u tebi promeni u hladnu i tmurnu, vrlo lako upadneš u iskušenje i misliš kako ni za koga ne predstavljaš baš ništa i kako si tačno ono čega si se najviše bojala da budeš – nevidljiva.
     I da, onda konačno imaš odgovor – svako bi mogao bez tebe. I tvoji bližnji, i tvoji “prijatelji”, i svako koga si ikada upoznala. A tek svet… Pa on nikada i nije znao za tebe, nikada mu ništa nisi pružila, niti dobila od njega. Zašto bi iko u svetu uopšte primetio da te nema?
Ali zastani samo malo… Udahni vazduh. Udahni sebe. Jer disanjem dolaziš do onoga ko jesi. I više ništa ne može biti isto.
Skoro sam pročitala predivan citat koji glasi:

“Ne budi nesretan što u ovom svetu niko ne zna za tebe. Zašto misliš da si toliko važan da bi te trebali poznavati? Kada budeš zaista tako važan, a da i ne misliš o tome, drugi će znati za tebe.”

     Na osnovu ove izreke može se zaključiti da se “vidljivost” zaslužuje. Da, ali samo u fizičkom i materijalnom svetu.
Ako bi samo malo provirili u duhovni svet, u svet ljubavi i mira, odmah bismo shvatili da smo sve što želimo već zaslužili. Svu ljubav, uspeh, obilje ili pažnju koju želimo i za koju smatramo da nam pripada – mi smo zaslužili samim svojim dolaskom na Zemlju. Ne postoji ništa što je potrebno da uradimo da bismo zaslužili ono što želimo. Jedino što trebamo učiniti jeste osloboditi se mišljenja da ono što želimo ne zaslužujemo.Naši vodiči nam to govore sve vreme. Za njih smo uvek vidljivi.


     I kada mislite da ste nevidljivi za ljude oko vas, pogledajte iznad sebe. Nešto mnogo veće od vas samih u svakom trenutku brine o vama. Ne možete to shvatiti niti vam to treba biti cilj. Ne morate razumeti, ali verujte, u svakom trenutku slagalica se slaže i izgledaće lepše nego što ste i pomišljali. Ako vam se ne sviđaju neki delovi, podsetite se da su oni samo deo jedne, mnogo veće celine. Celine koja predstavlja vaš život, a vi ste ti koji je svojom verom oblikujete…



     Često ljudi idu kroz život očekujući da se nešto promeni… Žive dan za danom, najčešće uspavani, a na momente potpuno budni, ali gotovo uvek u želji da nešto bude drugačije od onoga kako je u datom trenutku… Svi maštamo i radimo nadajući se boljem sutra. Ali to bolje sutra dolazi previše sporo za naš ukus, zar ne?

     Kada imamo utisak da se baš ništa ne događa, a toliko smo toga pružili, – o da, tek onda smo na pravom putu. Sve ono što želimo samo što nije stiglo. Na nama je da nastavimo koračati nogu pred nogu, jer neko pažljivo broji korake i baš sve je imao u vidu. Našu nestrpljivost, našu veru, sve naše želje i izazove. Sarađujte sa životom i sklopite prijateljstvo… Mnogo se lakše putuje sa poverenjem. Samo zato što nešto nije stiglo onda kada smo mi želeli, to ne znači da to nikada neće stići. Doćiće nam u savršenom trenutku za nas, a na nama je da sa užitkom i poverenjem vidimo kada je život za nas spremio iznenađenje.

     Nikada niste nevidljivi životu, iako vam osećaj često govori suprotno. Tačno ste gde trebate biti i ne otežavajte sebi situaciju misleći kako se svima oko vas nešto dešava dok vi stojite u mestu. Stojite na mestu na kom i trebate, a krećite se onoliko koliko je uvašoj moći. Ostalo prepustite rukama Svemira. Neko je mnogo mudriji od nas, pa hajde da mu verujemo.

 Život ima puno načina da testira čovekovu volju – ili tako što mu se ništa neće dešavati ili tako što će mu se dešavati sve odjednom


     Toliko nam malo treba, da kada to sačekamo bićemo smešni sami sebi što smo uopšte i pomislili da odustanemo. Nevidljivi smo toliko dugo vremena, a onda se sve može promeniti u trenu…a za taj tren potrebne su godine. Godine poverenja i truda, drugima nevidljiih napora… Sve dok se sav taj trud ne pretvori u uspeh. Neki bi rekli preko noći, ali vi znate kakva je to noć bila. Bila je to noć koja je za vas trajala godinama. I zaista se može reći da je bila noć, jer je svuda oko vas bila tama, sve dok nije došao trenutak u kome je svanulo. Sve to zahvaljući tome što ste verovali i onda kada vam se ništa nije dešavalo niti išlo od ruke. Zahvaljući momentima kada ste nastavljali dalje i onda kada biste bili nevidljivi i ignorisani od strane života, misleći da vas sve što želite zaobilazi…

     Sada znate, da se samo tako i može doći do onoga što se želi… Upornim naporima i onda kada se osećate potpuno nevidljivim za svet oko sebe… Da, uspeh se zaista postiže preko noći… Ali ta noć je godinama duga i usamljeni ste u njoj, ne vidite nikog jednako kao što niko ne može videti vas. Sve dok ne dođe momenat svanuća u kom vaša svetlost postaje toliko snažna da prosto ne postoji mogućnost da ostanete nevidljivi. ♥

Budi deo Viber Original zajednice

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Kupi novi primerak Originala i online po ceni od 199 rsdKUPI
+