Da li ti je poznata situacija – tebi drago biće neutešno plače, povremeno šmrcne i pogledate te najtužnijim pogledom, a ti ne znaš šta da radiš. Iskreno želiš da pomogneš, da budeš od koristi i da nekako umanjiš bol, a ne znaš šta da kažeš. I onda, tako, sediš i osećaš se glupo i neprijatno ti je i najradje bi pobegla. A tužna duša pored tebe rida li rida.
Svi smo bar nekada bili u sličnoj situaciji. Svaka emocionalno zdrava osoba oseća empatiju. Možda ne baš prema svim ljudima i svim ljudskim patnjama, ali sigurno prema ljudima koji su nam bliski.
Prvo uradi nešto sa sobom
Kao u avionu – „u slučaju pada pritiska u kabini, stavite masku prvo sebi, pa onda svom detetu.“ Odluči sama sa sobom da je u ovom trenutku sva pažnja na tvojoj drugarici. Nema mesta za tvoj ego. Šta god i kako god, zapamti „It’s not about you.“
Ovo je prilika da budeš iskrena i sa sobom i sa njom. Ako si i sama u „bedaku“ i ako osećaš da nećeš moći da pažljivo slušaš njene probleme, poštenije je da joj to kažeš, nego da samo fizički budeš prisutna. Da bi zaista bila od pomoći, treba da budeš na „dobrom“ mestu sama sa sobom. To ne znači da treba da izbegavaš teške emotivne razgovore kad god nisi potpuno bezbrižna. Samo treba dobro da proceniš svoju sposobnost da tokom razgovora potpuno potisneš svoju trenutnu situaciju i potpuno se posvetiš njenoj priči.
Prihvati da možda nećeš moći da rešiš problem. Budi svesna svojih ograničenja i granica svojih znanja i sposobnosti. Pažljivo slušaj šta ti govori i ako primetiš i najmanji znak teških trauma i teških misli, zaustavi dalji razgovor i pronadji suptilan način da uputiš drugaricu da potraži stručnu pomoć.
A za sve to, osnovno je da dobro i pažljivo slušaš.
Slušaj ne samo šta ti kaže, već i kako kaže. Osluškuj tonalitet glasa, brzinu govora, smislenost rečenica. Posmatraj kako se ponaša dok govori. Imaj puno razumevanje da jaka emocionalna uzbudjenja imaju različit uticaj na ljude. Osloni se na svoje poznavanje tvoje drugarice i na vašu bliskost. Tako ćeš najlakše uočiti prevelika odstupanja od uobičajenog ispoljavanja tuge, besa, razočaranosti, samosažaljenja i svih drugih emocija.
I nemoj izbegavati da se posavetuješ i ti sa nekim, ako nakon razgovora budeš zabrinuta ili zbunjena nečim što je rekla ili načinom kako je nešto rekla.
Budi „Draga Saveta“, ali ne preuzimaj na sebe ulogu spasitelja.
Možda ne treba baš ništa da kažeš
Ponekad su reči besmislene. Ponekad ne možeš učiniti ništa više nego da budeš tu. Pozovi je, pitaj kako je, ostanite u kontaktu – ali to uravnoteži s neintruzivnošću. Budi proaktivna i budi dostupna i budi tu za nju kad god joj to zatreba. Možda ti se ne čini previše, ali osobi kojoj pokušavaš da pomogneš može značiti i ceo svet.
Vrlo često, osobe kojima je teško istinski žele samo da imaju rame za plakanje i blisku osobu koja će ih slušati. Samo to – slušati. Pažljivo, strpljivo, otvorenog uma i bez prosudjivanja. Čula sam jednog poznatog psihijatra kako kaže: “Kada bismo imali više prijatelja koji nas čuju, imali bismo manju potrošnju anti-depresiva.“
Sedi i budi istinski zainteresovan sagovornik, i ne pričaj više nego što je neophodno – lakše reći nego uraditi. Većini ljudi je urodjena želja da pomognu time što će nešto da „urade“. Zato obuzdaj svoju potrebu da preuzmeš stvar u svoje ruke i rešiš situaciju. Čim čuješ sebe kako počinješ rečenicu sa „Slušaj,….“ – stani!
A ako kažeš, nipošto nemoj….
1.“Znam kako ti je.“
Ne, ne znaš. Emocije se javljaju kao odgovor na neku situaciju. I samo u slučaju da je ta situacija nama važna. I odgovor je samo naš. Toliko puno faktora utiče na doživljaj emocija da je praktično nemoguće da dve osobe osete potuno istu emociju potpuno istog intenziteta u sličnoj, ili čak istoj, situaciji. Pogotovo je problematično što za ovom rečenicom sledi opis tvoje situacije kada si se ti „isto tako osećala“.
Razmisli šta prolazi kroz glavu tvojoj drugarici. Verovatno će se osetiti da je manje vredna (sposobna, pametna, mudra i sl) od tebe, jer ti si svoju situaciju razrešila, pregrmela i preživela, a ona se raspada.
Umesto toga, suptilno, postavljajući nežna pitanja (i podpitanja) navedi je da ispriča kako se oseća. Iza „tužna sam“, krije se puno filigranski finih emocija, obično puno strahova. Pomozi joj da sve to verbalizuje i sama sebe čuje.
2.“Ma, nije to ništa strašno.“
Možda za tebe nije. Možda za većinu ljudi nije. Za tvoju drugaricu, očigledno, jeste. Tvoje minimiziranje njenih emocija je direktan udar na samopouzdanje tvoje drugarice. I na njenu inteligenciju. „Ja se raspadam, a to nije ništa strašno. Znači da sam ja glupa (slaba, manje vredna….).“
Trenutak najveće emocionalne egzaltiranosti je trenutak kad je naš racio umrtvljen i ne funkcioniše. Dakle, ako neko plače, nije u stanju da razume kako je problem, koji je izazvao suze, zapravo sitnica.
Umesto toga, pitaj je „Šta je za tebe najteže u trenutnoj situaciji?“ I uzdrži se od odmeravanja „težine“.
3.“Šteta. Bili ste tako dobar par.“
Ili, „Da si videla semafor, reagovala bi drugačije i ne bi tako jako slupala auto“ ili „Bio je to tako dobar posao za tebe. Baš šteta što si dobila otkaz.“
Uh, dupla šteta.
Podsećanjem šta je izgubila postojećom situacijom, samo pothranjuješ njenu tugu zbog gubitka. I još, impliciraš da je i sama odgovorna za to što joj se desilo. Možda u nekoj instanci i jeste, ali to ne pomaže da ona prebrodi trenutnu emocionalnu krizu.
Umesto toga, podstakni je da ti govori o svom trenutnom osećanju. Sad i ovde. Ako plače, podstakni je da se isplače. „Suze su OK.“
4. „Proći će.“
Naravno da će proći. I ti i ona znate će proći. Ovako ili onako. Sa nekim gubicima se nikad do kraja ne pomirimo, pa onda i naša tuga zbog gubitka, u nekom obliku, ostaje zauvek. Vreme ne leči sve, ali vremenom naučimo kako da živimo sa tom tugom.
Umesto toga, postaraj se da tvoja drugarica sa sigurnošću zna da si ti tu i da ćeš biti tu i onda kada bude mogla da krene dalje. I da ćeš joj biti oslonac i podrška.
5. „Sve se dešava s razlogom“, „What doesn’t kill you, makes you stronger“, „Ko zna zašto je to dobro“ ili bilo šta što uključuje Boga i božju volju
Ti nisi motivacioni govornik koji prosipa fraze pred punim auditorijumom, očekujući aplauz. Izlizane fraze mogu biti jasna poruka da njene probleme ne doživljavaš ozbiljno ili da uopšte nisi slušala ili da, istinski, ne saosećaš sa njom.
Umesto toga – vrati se na početak bloga i pročitaj sve ispočetka!
Ukratko: daj joj prostora i vremena
A to znači:
- Slušaj
- Prihvati tišinu i ćutanje
- Dozvoli joj da plače / ljuti se / žali
- Nemoj je prisiljavati da prerano vidi „bright side“
- Nemoj joj prebrzo reći kako će „biti bolje“
- Nemoj žuriti sa rešenjima
- Ne umanjuj njenu emociju
Daj joj prostor i vreme da proživi svoju emociju. Budi pozitivna i pouzdana. Budi prisutna. Tebi drago biće to očekuje.
Za vaš uspeh,
Mila
Photo by eberhard grossgasteiger on Unsplash
