Većina mojih prijatelja kaže da sam prevaspitana i suviše fina. Da, ja sam od onih što svako pitanje počinje sa “izvinite”, što u svaku prodavnicu, kancelariju ili na šalter dolazi sa osmehom i ljubaznim pozdravom. I zbog toga mi govore da ja ništa nikada neću rešiti u svoju korist, jer u Srbiji uspevaš samo ako pokažeš zube, vrata otvaraš nogom i tresneš pesnicom o sto. Ja nisam takva, ja to ne radim.
Ipak moj dosadašnji rezultat u postizanju uspeha je 100%. Dakle, osećam se prozvanom da ponešto kažem o mom načinu rešavanja izazovnih svakodnevnih situacija. To je sve ono što ne volimo da radimo – rešavanje reklamacija, dobijanje informacija od javnih službi i slično.
Ljubaznost je jedna od onih pojava u ljudskim odnosima koja je kao pojam, odnosno reč, postala izlizana i gotovo banalna od preterane upotrebe, a bez dubljeg razumevanja ili, još gore, uz pogrešno razumevanje šta je “ljubaznost”.
Na jednom kraju je tumačenje da je ljubaznost lažni osmeh i izveštačeno fino ponašanje koje prikriva potrebu zadovoljenja ega ili nekih drugih potreba. Na drugom, da je ljubaznost posledica slabosti, naivnosti ili površnosti.
Ljubaznost nije dvodimenzionalna, iznuđena verziju lepog ponašanja. To ne znači žrtvovanje naših ličnih nijansi, posebnosti i autentičnosti. To je više od pukog držanja vrata nekome ili propuštanje nekoga u saobraćaju. Ljubaznost je aktivna odluka da velikodušno delimo vreme, znanje, strpljenje i prostor, uprkos hiljadama stresora, briga i nepoznanica s kojima se suočavamo svaki dan. Ljubaznost ide ruku pod ruku sa dobrotom i empatijom koju biramo kao svoj ne samo stil ponašanja, već i životni stil.
Zašto biti ljubazan?
Neuronauka, zajedno sa psihologijom i sociologijom, poslednjih godina se intenzivno bavi proučavanjem ljubaznosti. Rezultati tih istraživanja, koji su dostupni javnosti, pokazuju da je ljubaznost višestruko korisna i za onoga ko je ljubazan, isto koliko i za onoga ko ljubaznost prima. Dakle, ako još uvek niste ubeđeni da je dobro biti ljubazan, evo dodatnih razloga:
- Ljubaznost je dobra za naš organizam
Posmatrajte sasvim malu decu. Primetićete da deca instinktivno pomažu jedna drugima. Isto kao što deca potpuno neinhibirano dele svoje osmehe. Ljubazno ponašanje jeste svestan izbor, ali sposobnost i sklonost ka ljubaznosti, a zatim i dobroti, su svakom od nas urođeni. Dakle, svi smo prirodno sposobni da budemo ljubazni.
Skeniranja mozga su pokazala da ljubazni postupci i naša svest o tome da smo učinili nešto lepo za drugoga aktiviraju delove mozga koji se aktiviraju kada, na primer, uživamo u dobroj hrani ili se predajemo nekim drugim zadovoljstvima.
Naš mozak voli kada smo ljubazni. Ljubazno ponašanje oslobađa hormone „sreće“, odnosno pojačava se lučenje serotonina i endorfina. Ako ste primetili da se i sami osećate „lepo“ kada ste nekome izmamili osmeh ili učinili neki ljubazni gest, sad znate da to nije slučajno.
Čineći dobro drugima, činimo dobro i sebi.
- Osmeh je zarazan
Slično zevanju, iskreni osmeh vrlo retko prodje bez identičnog odgovora. U najblažoj varijanti, odgovor na vaš osmeh će biti čuđenje jer ljudi, nažalost, nisu navikli da vide lica koja su sve samo ne turobna i namrštena. A to je već dovoljno da prekinete krug lošeg raspoloženja i još lošijeg ponašanja.
Kada u prostoriju uđete sa osmehom na licu, vi šaljete poruku da ste otvoreni i spremni za sve dobro što će vam se desiti. Jer, objektivno, zašto ste sigurni da će se desiti samo nešto neprijatno, da problem nećete rešiti?
Ostavite predubeđenja ispred vrata i postavite sebi pitanje „A kako bi bilo da sad sve krene po dobru?“ Jer, zašto ne bi? Imate prethodna loša iskustva, možda? A ko vam garantuje da su to jedina iskustva koja možete steći? Svako ponavljanje iste ili slične situacije je nova prilika da kreirate potpuno novo iskustvo.
Vaš osmeh izaziva kod sagovornika podsećanje da urođenu nam sposobnost da budemo ljubazni i da želimo da pomognemo. Psihološka istraživanja kažu da je većini ljudi neprijatno da odbiju uslugu nekome je nasmejan i odaje utisak osobe dobre volje. „To je manipulacija“, reći ćete. Ne, to je uspostavljanje mosta prijatnosti od koga možete imati samo korist – i vi i vaš sagovornik.
Pri tome, ako se dobro pripremite, vaš osmeh neće biti folirantski fake kez.
Priprema podrazumeva da pokušate da situaciju sagledate iz ugla vašeg sagovornika. Za početak da prihvatite da ni u najluđim snovima ne možete znati šta se toj osobi, koju srećete prvi i, verovatno poslednji put u životu i o kojoj ništa ne znate, dešava baš u ovom trenutku.
Normalno je da se vama čini da je vaš problem najveći na svetu i da je vaša želja da taj problem rešite velika i intenzivna. Upravo taj intenzitet želje čini da budete slepi i gluvi za tuđa osećanja. Nemojte biti! Obuzdajte svoje ego, makar za trenutak, i prihvatite da niste ni vi ni vaš problem najvažniji na celom svetu.
Drugi korak pripreme je da razumete da velika većina problema, grešaka, različitih situacija nije uperena protiv vas kao čoveka. Naravno, ovde razmatramo samo opšte situacije sa kojima se susrećemo svakodnevno, ne situacije proizašle iz ličnih odnosa. Dakle, opet – obuzdajte ego. Niste vi baš toliko važni i značajni da se ceo svet urotio protiv vas. Uh, malo žulja kad se tako pomisli, jel’ da? Ali ta veština kontrolisanja ega je izuzetno korisna i treba je vežbati u svakoj prilici. Pa, eto prilike!
- „What goes around, comes around“
Istraživanja pokazuju da je jedna od nekoliko mogućih motivacija za ljubazno ponašanje reciprocitet, uzvraćanje usluge. To se može dogoditi direktno ili indirektno. Neko će se možda setiti da ste im pomogli prošli put i zato je verovatnije da će vam pomoći u budućnosti ,iako vi tu povratnu uslugu niste ni očekivali ni tražili.
Takođe, jedna osoba koja je ljubazna čini druge u grupi ljubaznijima, što svima podiže raspoloženje. Zamislite da ispečete kolače za kolege u kancelariju i ideja se dopadne drugom kolegi koji će onda ispeći kiflice, pa treća koleginica napravi mafine i tako redom. Vi ste posejali seme ljubaznosti koje se primilo i nastavilo da izaziva radost ponovo i ponovo i ponovo. Priča se tu ne završava. Ne samo da ćete i vi, kao i ostali u kancelariji, uživati u svakojakim đakonijama, već će i saznanje da je sve počelo od vas izazvati vaš dobar, jako dobar osećaj i dobro raspoloženje.
E, to je trenutak kada postajete zavisnik – istraživanja su takođe pokazala da vas dobro raspoloženje može učiniti ljubaznijim. Dakle, što ste ljubazniji, to ste boljeg raspoloženja, što ste boljeg raspoloženja, to ste ljubazniji. I tako u nedogled.
Šta je potrebno da bi bili ljubazni?
Ništa, osim odluke da ljubazno ponašanje učinimo svojim životnim stilom. Aktivno radite na tome, neka vam to postane navika i vaš intimni osećaj zadovoljstva će se značajno povećavati.
Za početak, budite ljubazni prema sebi! Gledajte na sebe kao na osobu koja vredi; radeći najbolje što možete sa onim što imate. Kao i svaka druga osoba, i vi imate svoj emotivni prtljag i radite na njegovom raspakivanju. Ono sa čime se možemo nositi varira iz dana u dan. Zapamtite da i vi zaslužujete vlastitu velikodušnost, saosećanje i dobrotu.
Ljubaznost je jedna od najvažnijih navika koje možemo razviti na svom putu ka stvarnoj i održivoj sreći. To je jedan od ključeva kcelovitog života: života u kojem ostajemo zdravi fizički, mentalno i emocionalno. Ljubaznost košta malo (ili ni malo), ali donosi ogromne dobrobiti našem životu i životu onih sa kojima dolazimo u kontakt. To je navika koja utire put do življenja rasterećenih, lakših, opuštenijih dana. A dan, po dan – i eto, ga ceo život.
Budite dobro!
Mila
Photo by Matt Collamer on Unsplash
