Iz različitih pravaca u psihologiji stizale su nam i različite teorije. Danas, u svakom takvom udžbeniku stoji da na ontogenetski razvoj utiču 3 bitna faktora: geni, okruženje (iskustva) i naša vlastita aktivnost. Dakle, od nativizma, empirizma, teorije konvergencije pa do danas kada se u pozitivnoj psihologiji sve više ističe treći faktor kao presudan. Međutim, s obizrom da se apstraktno mišljenje kod dece javlja tek kasnije, tu ne možemo govoriti o vlastitoj aktivnosti kao o presudnom faktoru koji će oblikovati njihovu ličnost. Na tom uzrastu, za ono šta će dete postati odgovorno je društvo.
Kada govorimo o okruženju, posebno deteta, tu postoje dva osnovna nukleusa – porodica i škola. Nikada nije dovoljno ponoviti i naglasiti važnost toga da sve dolazi iz porodice. Ne smemo zaboraviti, posebno ako smo roditelji ili učitelji da deca uče po modelu. Kod kuće dobijaju svoje prvo emocionalno obrazovanje. U porodici uče svoje emocionalne reakcije tako što gledaju kako vi reagujete na druge. Takođe uče šta da osećaju prema sebi, drugima, kako da se ponašaju i izraze. Marija Montesori, čuveni lekar i pedagog, rekla je da su njihovi umovi kao sunđeri, i neverovatno je koliko je bila u pravu! Dakle, njihovi umovi sve upijaju u bukvalnom smislu te reči, jer se njihov mozak još uvek razvija i nemaju sposobnost razmišljanja niti prosuđivanja šta je dobro a šta loše.
Znamo, takođe i na koji način njihov mozak funkcioniše u procesu učenja i odrastanja. Kada su u pitanju neke konkretne vaspitne „metode“, npr. povišen ton ili „utvrđivanje snaga“, u tim trenucima kada ih primenjujete dete neće kriviti vas. Tada dete misli da ono nije dobro, da nije vredno, da ono ne zna a ne vi. Kod mnogih roditelja kazna zavisi od raspoloženja. Ako je roditelj već frustriran i pod stresom, dete će najverovatnije biti kažnjeno i za neku potpuno banalnu stvar. Ovakvo vaspitanje ostavlja dugoročne posledice; počevši od toga da će sam odnos roditelj – dete biti loš, preko toga da će deca biološki biti napetija jer će im se više uključivati regije mozga koje luče hormon stresa pa sve do problema socijalne i kognitivne prirode u kasnijoj dobi. Vaspitanje će svakako ostaviti posledice po detetovu ličnost, poenta je da one budu pozitivne. To se naravno postiže edukacijom samih roditelja. Mnogi kažu da je roditeljstvo teško, ja bih dodala da je to srazmerno edukaciji o istom.
"Svako dete zaslužuje šampiona; odraslu osobu koja ih se nikada neće odreći, koja razume moć povezanosti i insistira na tome da postanu najbolje što mogu da budu."
- Rita Pierson
Drugi jako važan faktor u razvoju detetove ličnosti jesu obrazovne institucije odnosno – predškolske ustanove i škole. Tu deca već dolaze sa naučenim ponašanjima i sa usvojenim uverenjima o sebi, školi, i novom autoritetu – učitelju. U zavisnosti od toga šta su deca kod kuće slušala o školi formiraće se njihov odnos prema istoj. Takođe, njihov školski uspeh zavisiće od toga šta misle i šta su slušali o sebi. Naravno, oni u genima nose određen potencijal ali koliko će se on razviti zavisi od podsticaja iz okruženja. Dakle, kada učitelji primete da nekom detetu „ne ide“ ne bi trebalo da mu daju etiketu da je manje sposobno već da shvate šta je iza toga. Trebalo bi da ga podstiču i zajedno sa njim pronađu u čemu je ono najbolje.
“We’re educators. We’re born to make a difference.”
– Rita Pierson
Odnos prema deci u tom uzrastu je jako važan zbog njihovog mentalnog zdravlja kasnije. Anksioznost se javlja mnogo ranije pre nego što se ispolji kao posledica. Važno je da ne plašimo decu ocenama i da ih ne učimo strahovima koji zapravo ne postoje. Dokazano je da postoje dva osnovna straha, ostali su naučeni. Strah od neuspeha je jedan od naučenih i nažalost uči se još u školi. Decu u školi ne bi trebalo da dočekaju upoređivanja, očekivanja, kritike i zastrašivanja. Naprotiv, da bi razvili pozitivne osobine ličnosti potrebno im je razumevanje, prihvatanje, podrška i ljubav. Deci ne treba ničeg toliko mnogo, kao osoba koja će mnogo verovati u njih! Zapamtite ovo, posebno ako ste roditelj ili učitelj. Prigrlite svoju ogromnu odgovornost, jer od vašeg ponašanja danas, sutra će zavisiti nečija ličnost.
