Mali preduzetnici su posebno pogođeni trenutnom situacijom. Zbog toga zaslužuju da im se posveti posebna pažnja. Neka to bude nagrada za njihov trud i spremnost da prate svoje snove i ne odustaju od njih. Kroz ovaj tekst želim da pružim svoju podršku gazdinstvu Radukin iz Titela, i da vas upoznam sa njihovim najpoznatijim i najslađim proizvodom – kitnikezom. Ovaj slatkiš me vraća u detinjstvo i bezbrižne nedelje provedene sa bakom i dekom.
Često se sa nostalgijom vraćam u detinjstvo, u jedno malo vojvođansko selo. U mislima lutam kroz bakinu i dekinu kuću, čujem njihove glasove. Gotovo da mogu da osetim miris crne kafe, dunje sa ormara, štrudle sa makom i starih požutelih knjiga. Nedelja je dan za odmor, za bakinu supu sa knedlama i kitnikez. Nedelja je dan za ljubav, stare slike i davno zaboravljene uspomene…
O kakvom slatkišu je reč?
Kitnikez je najstariji vojvođanski slatkiš nasleđen od Austrougara koji je s jeseni, kada još uvek nije bilo kupovnih slatkiša, uveseljavao kako mlađe tako i starije ukućane. U bukvalnom prevodu znači sir od dunja, a zapravo predstavlja svojevrsni žele od dunja. U Italiji i Dalmaciji ga zovu Kotonjata, u Španiji Membrillo, a Englezi su mu nadenuli naziv Quince pasta.
Ova stara vojvođanska poslastica se dobija dugim kuvanjem dunje sa šećerom. U ovu kombinaciju mogu da se dodaju i orasi. Kitnikez je jedini slatkiš koji može da opastane tokom zime. On ne sadrži konzervans, pošto je šećer prirodni i najbolji konzervans. Ukoliko stoji na tanjiru u hladnoj prostoriji i nije pokriven, kitnikez može da traje od 6 meseci do godinu dana. Naravno, vremenom se suši, ali na taj način postaje još ukusniji.
Kitnikez mog detinjstva je bio žute boje, zato što ga je baka kuvala oko sat i po vremena, dok smo se mi deca stalno motali oko nje i požurivali je. Pravi kitnikez, koji se prodaje u gazdinstvu Radukin, je crvene boje i kuva se na najjačoj vatri više od dva i po sata.
Pored toga što je kitnikez poslastica sa zavidnom tradicijom, on je i veoma dobar za zdravlje. Za to je zaslužan pektin, nesvarljive celuloze koje najviše ima dunja, a olakšavaju rad creva.
Evo šta o kitnikezu kažu iz gazdinstva Radukin
“Recept po kojem pravimo kitnikez je u našoj porodici od 1927. godine. Svaki deo procedure pravljenja se radi ručno na tradicionalan način, što našem kitnikezu daje onaj pravi stari ukus kakv je nekad bio. Dugi niz godina se pravio samo za potrebe pokućanstva, sada želimo da vratimo ukus stare tradicije, da i današnji mladi upoznaju stare slatkiše koji su već skoro zaboravljeni.”
“Kitnikez se na severu Banata pre samo nekoliko decenija pravio u gotovo svakom domaćinstvu. Danas, gotovo da niko ne proizvodi veće količine ovog slatkiša. Svaka porodica pravi kitnikez za sebe. Poželeli smo da vratimo ljude u mladost i zato smo počeli da proizvodimo veće količine.”
Mene je takođe zanimalo ko najčešće kupuje kitnikez?
“Uglavnom mu se najviše obraduje starija populacija. Sete se da su ovu poslasticu pravile još njihove bake, pa zato i veoma rado kupuju. Međutim, evo i mlađi ljudi se sve više upoznaju sa kitnikezom. Mnogi od njih dolaze svakodnevno da probaju ovaj slatkiš, a onda se redovno vraćaju po još. “
Recept za uživanje
Meša Selimović je rekao da čovek nije drvo i da je vezanost njegova najveća nesreća. Pa ipak, ja malkice stremim od života daleko od mog rodnog sela, daleko od tradicije, ljubavi i malih sitnih zadovoljstava koja čine život.
Kako će ove godine izgledati odlazak na more i da li će ga uopšte i biti, o tome baš ništa ne znam. Ali znam da je ovo idealno vreme da upoznamo sve lepote Srbije, i isprobamo neke stare tradicionalne slatkiše.
Moj recept za uživanje glasi ovako:
- kitnikez za orasima
- sir
- domaća rakija od dunje
- dobra knjiga
- priroda
Kitnikez gazdinstva Radukin možete probati u restoranu “Sat” na Petrovaradinskoj tvrđavi, i uz ovu poslasticu uživati u jednom od najlepših pogleda na Novi Sad. Takođe, ovaj slatkiš možete poručiti na kućnu adresu 🙂 Za više fotografija i informacija posetite https://www.instagram.com/kitnikez_gazdinstvo_radukin/?hl=sr
