Privukao te naslov, zvuči kao poznati bestseler, trik za skretanje pažnje? Možda i jeste… Odlučuješ da mu daš šansu, ionako bi malo razbibrige dobro došlo posle napete situacije oko ispita, neprijatnog telefonskog poziva i podsećanja na obavezu koja te čeka, ili na odluku koju moraš jednom da doneseš, ili posle svađe sa nervoznim komšijom koji te je već ranije lepo zamolio, a sada će morati da preduzme ozbiljnije mere… Počinješ da čitaš na pola prisutan, dok ti drugu polovinu pažnje puni skepsa, ta stara detektorka za hvatanje grešaka, nelogičnosti, neuverljivih i naivnih klišea… Već deluješ nestrpljivo, odaju te oči koje živo preleću duž celog teksta ne bi li preko tog gotovo mašinskog očitavanja skenirale vredi li nastaviti dalje.
Ovde nećeš saznati ništa novo, ali podsetićeš se jako važnih stvari koje mogu olakšati težinu tvojih briga. Prvo ću te podsetiti da svako, ali baš svako brine – više ili manje, svako na svoj način i sa svojim posledicama. Dugo sam se i sama borila sa brigama, misleći da ih samo ja imam. Potom uverenje da su moje brige najveće, da niko ne zna kako je meni, a meni je najteže (kako egocentrično razmišljanje, zapravo potvrda nezrelosti). Još sam se, po dolasku glasa razuma borila i sa osećajima krivice i samoosude zbog sklonosti da toliko brinem. Nije to bila sklonost, kad bolje razmislim, to je bila opsednutost brigama, najrazličitijih dimenzija, porekla i snage.
Sve dok nisam odlučila da umesto što ću samo brinuti i opet brinuti jer toliko brinem – jednostavno stanem. Da barem za početak ne brinem zbog toga što brinem. Da prihvatim.
E, to je bilo oslobađajuće iskustvo, ja sam opet disala! I setila se da želim da budem srećna.
Brinula sam i dalje, ali u tim trenucima posmatrala bih sebe kao neko drugo biće, doduše meni jako drago. To je bila potrebna i zdrava distanca između svesnog, budnog dela uma i onog nesvesnog. U početku skoro autističnog u svojoj brizi. Razumevala sam i prihvatala tu zatvorenost, toliki fokus na brigu. Ali moja prisutnost, svesnost i uvežbanost da se izdignem iznad, vremenom su to uplašeno nazovimo ga dete dozivali sebi, odnosno onoj meni koja bdi nad njim. Nekome ko ga štiti, razume i zna ono što to uplašeno malo JA sada ne vidi – ne zna jer mu je srcu poremećen ritam, u glavi je kovitlac misli, a u očima okean koji nadolazi, to biće nema jasan pogled jer mu je vidik sužen, to briga radi – sužava sliku i čini da od drveća ne vidimo šumu.
I bivalo je mnogo lakše, brže su se umirivale misli, mnogo se lakše srce vraćalo svom pravilnom ritmu, oči iskrile novim sjajem, a misli dobijale novu svežinu, kao priroda posle oluje.
I što sam više na ovaj način pristupala brizi, sve je manje i bilo briga, kao da sam napokon podesila svoj unutrašnji mehanizam da sam prepozna šta bi bilo lažna uzbuna a šta stanje za alarm.
Najvažnija je svest ili svesnost da i dok brineš, radiš to bez dodatne brige i tereta, sa verom i nadom da će biti dobro, da postoji uređeni sistem koji sve radi u pravo vreme, na pravi način, sa pravim razlogom. Treba da znaš da se, dok brineš, moraš osloboditi svih suvišnih briga, a poznato je da briga ima domino efekat, i da retko ide sama, naprotiv, prate je brige prošle i buduće, naše i tuđe, bajate i sveže, male i velike, svakodnevne i nove… Za sve njih uglavnom važi – rođene su tu, u našoj glavi, ili nam ih je neko podmetnuo dok smo bili mali, nesvesni, neoprezni. Ali mi ih možemo kontrolisati. Svesnim umom, bez dodatnog opterećenja novim brigama, i izdizanjem iznad njih.
Zato je važan fokus na tu jednu, glavnu brigu. Dopusti joj da malo bude u centru pažnje, za to vreme posmatraj je sa svih strana i iz svih uglova. Ako ne uspeš da joj pronađeš baš nijednu “manu”- slabu tačku, ono mesto gde je ranjiva, onda je jednostavno pusti. To onda i nije tvoja briga, to je nešto što će se već samo od sebe rešiti ili možda i ne treba da se reši, treba tako da ostane, a tvoje je da iz toga izvučeš lekciju.
A onda usmeri energiju na kreiranje novih misli, jer briga je lopov koji krade maštu kako bi kreirao ono što ne želiš. Maštaj o onome što želiš, za promenu, i veruj…
Fotografija: Pinterest
