Zbog krize tokom Drugog svetskog rata, tačnije u maju 1942. godine, Britanska trgovačka komora se obratila udruženju londonskih modnih kreatora i zatražila pomoć u kreiranju garderobe. Cilj je bio da odevni predmeti budu u skladu sa merama štednje iz 1941.godine. Ovo je bio način da se uspostavi sistem koji će obezbediti da se odeća ravnomerno raspodeli. U isto vreme je ova situacija postala inspiracija za modne dizajnere: šik odeća jednostavnog kroja.
Britanska vlada je tada ograničila količinu materijala, broj nabora i dugmadi koji se mogu trošiti u izradi odeće. Usvojeni su pravilnici o racionalizaciji i određen je broj kupona (tačkica) koji je potreban za kupovinu odeće, obuće, materijala za šivenje i prediva za pletenje. Odeća je morala da zadovolji CC-41 (civilna garderoba 1941) standarde koje je utvrdila vlada, što je garantovalo da ne košta više od propisanog. Drugi naziv za dizajn civilne odeće iz ovog perioda je „moda na kupone“. U tadašnjem britanskom izdanju Voga ravna, svedena i poslovna silueta je proglašena “modernom”.
Upravo je ovo bio trenutak kada su krojevi i dizajn vrhunskih britanskih modnih dizajnera postali dostipni civilnom stanovništvu
Činilo se da su nametnuta ograničenja veliki izazov za modne kreatore. Londonski krojač Norman Hartnel je odbio konfekcijsku kuću Berketeks verujući da bi mu takav dizajn odeće umanjio ugled. Međutim, kasnije se predomislio i počeo da dizajnira praktične haljine. Norman je poznat i po tome što je omiljeni dizajner britanske kraljevske porodice. Dizajnirao je haljinu kraljice Elizabete, koju je ponovo prošle godine na svom venčanju nosila njena unuka Beatrice.
Štednja na kreativan način
Britanska trgovačka komora je delila letke “Napravi i popravi” koji su sadržali detaljna uputstva kako prenameniti ili korigovati postojeću garderobu. Rupe na odeći su prekrivane vezom, dok su jevtinu vojnu ćebad koristili za izradu kaputa. Tako su mnogi vojnici, kada su se vratili svojim kućama posle rata, zatekli ženske članove domaćinstva u nekada svojoj, ali prekrojenoj garderobi. Od tkanine za zamračivanje, koja je mogla da se kupuje bez kupona, šile su pantalone i podsuknje.
Da bi odeću učinili zanimljivom, britanski modni dizajneri su birali dezenirane materijale ili ukrašavali detaljima kao što su mašne i asimetrično kopčanje. Kada je dezen krupan, troši se više materijala radi uklapanja šara. Iz tog razloga je izbor bio sitan dezen koji se lako spajao na šavovima i na taj način se smanjivao otpad. Ovako je štednja postala inspiracija za šik modele koji su aktuelni i danas, osamdeset godina kasnije!
Izvor Viktorija i Albert muzej gde su izložene kolekcije britanskih modnih dizajnera nastale tokom Drugog svetskog rata.
Fotografije su preuzete sa www.pinterest.com/pin/82120393195889325/
