Pravo je osveženje za ekonomsku nauku posmatrati je u interakciji sa psihologijom i otkriti njenu potpuno drugačiju dimenziju…
,,Oblast bihejviorističke ekonomije posvećena je proučavanju toga kako ustvari potrošači prave izbor. Ona koristi neke od uvida psihologije da iznese predviđanja o izboru koji će ljudi napraviti, a mnoga od tih predviđanja ne slažu se sa konvencionalnim modelom ‘racionalnih’ potrošača.”
Ovako je o povezanosti ekonomske nauke i psihologije pisao istaknuti ekonomista Hal Varijan u svom udžbeniku iz Mikroekonomije.
Psiholozi se često odvaže da uplove u vode ekonomije i sa stanovišta svog profesionalnog opredeljenja počnu da analiziraju trendove na tržištu, ponašanje potrošača, upravljanje ljudskim resursima u okviru kompanija, interne i eksterne komunikacije između različitih ekonomskih subjekata, definisanje strategija za borbu sa konkurentima.
Do nedavno sam kao ideal studiranja psihologije zamišljala ordinaciju u kojoj će se preplitati priče o ljudskim sudbinama, o srećnim i tragičnim životnim situacijama, o prevazilaženju depresije, anksioznosti i stresa, o kopanju po najranijim sećanjima iz detinjstva da bi se dokučio uzrok sadašnjeg stanja i lečile posledice.
Novo vreme je donelo sa sobom nove ambicije. Na velika vrata u svaku poru i prirodnih i društvenih zanimanja uvukla se digitalizacija. Sada ona diktira uslove modernog poslovanja, a ljudi ili robuju tradicionalno utvrđenim pravilima i prkose inovacijama (čuveni srpski inat) ili prihvataju novitete kao priliku za napredak ne samo na nacionalnom već i na međunarodnom ili čak globalnom nivou.
Psihoterapija je očigledno prerasla uobičajene forme ordinacija i prelila se u korporativni svet. A tamo čekaju.
Ljudi u sakoima koji imaju poteškoća da rade pod pritiskom…
Individualci koji su ’primorani’ da rade u timovima u kojima se loše snalaze…
Timski igrači koji nisu navikli na veliku odgovornost koju sa sobom nosi individualni rad…
Ljudi sa belim okovratnicima koji se slepo vode ambicijama i ne biraju sredstva za postizanje svojih ciljeva sve dok ne dođu do svoje ’tačke pucanja’…
Žene na visokim potpeticama koje se bore za svoje mesto i često se ne usuđuju da do maksimuma iskoriste svoj potencijal zbog straha od neuspeha i sklonosti ka stalnom preispitivanju svojih odluka…
Potrošači koji ne prave najbolje izbore, jer zapravo i ne znaju koji su najbolji izbori za njih, iako u školskim udžbenicima piše da to vrlo dobro znaju…
Klijenti izmanipulisani legitimnim marketinškim trikovima veštih kreativaca…
Top menadžeri koji gube konce u rukama dok pokušavaju da povuku prave poteze tokom upravljanja velikim brojem podređenih…
Menadžeri prvih linija koji dugo čekaju i vrebaju priliku za uspon na višu lestvicu svoje profesije…
Kvalifikovani, nekvalifikovani i prekvalifikovani…
Odvažni, sebični, nesigurni, neurotični, ambiciozni, prepredeni, samouvereni, arogantni, nestrpljivi…
Oni koji su ovladali svojim Raciom i povlače odsečne poteze prilikom donošenja važnih odluka – koji su zapravo i najpotrebniji biznisu.
Ali psihologija je tu zbog onih koji se ponašaju iracionalno. I u tome nema ničeg čudnog. Psihološki tipovi poslovnih ljudi se značajno razlikuju. Psihologija je tu da omogući razumevanje zašto je tako i ko treba biti na kom položaju na borbenom terenu kakvo je danas postalo poslovno okruženje.
Na tržištu uspevaju najbolji i dodala bih još – ljudi koji su uspeli da diferenciraju i izgrade svoj lični brend; koji su u svoj kofer spakovali zdrave ambicije i taj prtljag nose svuda sa sobom i koji kroz promenu svog životnog okruženja postaju bolji nego što su bili juče. Oni se ne boje preuzimanja inicijative kada je to potrebno; ne odustaju kada se zatvore vrata na koja su jednom zakucali već nastavljaju da kucaju sve dok se ona prava otvore; ljudi koji veruju u znanje i kvalitet i odolevaju trendovima koje prate mase. Takvi će za sebe uvek moći da kreiraju pobedničku strategiju kretanja po poslovnom terenu.
Bihejvioralna ekonomija stvorila je mogućnost ekonomistima da različite ekonomske modele analiziraju sa jednog drugačijeg, neuobičajenog stanovišta. Ovo može iznedriti iznenađujuće pozitivne rezultate i zaključke koji će dalje doprinositi razvoju ekonomske nauke. Psiholozi možda znaju kako funkcioniše ljudski mozak, ali ekonomija je ta koja pruža znanja o načinu upravljanja retkim resursima. Zajedno su tandem iz snova. A taj tandem oblikuje sadašnju realnost.
Fotografija: Privatna arhiva (Tijana Katić)
Citat preuzet iz knjige: Mikroekonomija (Naslov originala: Intermediate Microeconomics), Hal R. Varian, a modern approach (seventh edition)
