Ako si ikada dočekao jutro pred ogledalom, onda si moje reči već doživeo.
Ponekad zastaneš sam pred sobom.
Poželiš nešto veliko. Dobiješ to. Zamisli da konačno dobiješ to o čemu si toliko dugo maštao.
Beskrajno si začudjen kako su tvoje želje suludo moćne i da je mala granica između realnosti i tvog sveta. Kada sve pomešaš, dobiješ nešto lepo, nešto što ti donosi mir, nešto što te nasmeje. Ali ti si i dalje obazriv, jer tvoj život nije nastao juče, tvoja uverenja i iskustva su previše jaka i izgradila su ti stavove, strahove i neke predivne trenutke. Ti ne smeš da dozvoliš da se prevariš. A onda, se prepustiš i odlutaš. Ti pričaš svom strahu kako su maštanja lako ostvariva i kako čitav svemir voli tvoja maštanja, kako ih ti krojiš, a on ti ih ostvaruje. Nećeš da se družiš sa lošim sećanjima i ranama, oprostio si. Ti kroz neku drugu dimenziju gledaš čoveka koji širi energiju na koju padaš, zaboravljaš, postaješ osnova. Ipak mrziš što neko vidi osnovu, ti mrziš da oni znaju previše o tebi. Ti voliš da vodiš paralelne živote, uzimaš sve što želis i nikom ne daješ da te upozna, jer je zanimljivije, zar ne?
Zašto ne bi večno glumila u svom filmu i davala svojim sporednim glumcima da ti se dive i odu? Nekad te je ispunjavalo da im krojiš živote, dižes ih do neba i praviš im pakao na javi. Sve si to radila da bi osetila granicu, izgradila sebe. Kad ti neko bez ikakvih pitanja uoči navike, ritam disanja i izbegavanje odgovora, shvatiš da je tvoja gluma amaterska, a suština vidljiva ako je neko oseti. Bez imalo truda ti si do gole kože ogoljena, ranjiva, nasmejana. Ti si ono što jesi pred nekim ko ne zna da tvoj mali svet ne sme tako lako da dira. Odupireš se pomalo, ali se tri koraka približiš njemu jer ti pristaje. Svidja ti se osećaj da kad zagrliš- osetis da je to taj zagrljaj o kome si pisala bezbroj puta, ali nikom se te reči nisu čitale. Sviđa ti se da ga gledaš dok se smeje, dok se budi, dok se nervira, dok spava. Sviđa ti se kako priča, kako izgleda, kako te drži u naručju. Ti mrziš tepanje ali dopuštaš. Sviđa ti se što ti nije bitno gde si, na kom mestu, ako je on tu i ako je srećan. Čudno je tudje uspehe, motivaciju i sreću toliko ceniti, ulagati u to, kao da deliš nesto svoje. Previše čudno za tvoju naviku da gaziš ljude da bi postigla cilj. Sviđa ti se način na koji se kreće, ljuti, raduje. Sviđa ti se to što ga poznaješ iako ga ne znaš dovoljno. Sviđa ti se to što možeš da mu kažeš to što nikom ne želiš da kažeš. Sviđa ti se to što će shvatiti. Sviđa ti se što ume da te podrži, pogura, motiviše, daje ti snagu da preguraš.
Daje ti slobodu, tome si oduvek težila. Ta sloboda daje mu mogućnost da mu daš sve, da uradiš bilo šta. Nećeš pričati o zahvalnosti, jer i dalje misliš da on ne zna, neceš pričati o značenju njega u tvom životu, jer on to ne zna. Možda te nekad neće razumeti ali će se setiti osnove, za sve gluposti i ludosti. Ponekad, moraš da zaćutiš, da osetiš, da pustiš da tvoj svet vidi neko drugi, da mu otvoriš vrata. Da ne razmišljaš, da ne kalkulišeš, da zaspiš i probudiš se, pogledaš se u ogledalo i suočiš se sa svojih strahom, svojom najvećom željom.
