Znate onaj osećaj kada se u vama nešto probudi? Osetili ste da spava time što je bila prisutna mrzovolja i neraspoloženost.
Budjenje se nekada desi čitanjem knjige, vidjenjem kratkog citata, gledanjem filma, slušanjem muzike ili nečijim primerom. Medjutim, nekada ništa od toga ne pomaže. Nekada se sve što smo naučili, pročitali i čuli gomila i potrebno je vreme da raspakuje svoje kofere i odomaći se kod nas. Da se fino posloži, ušuška i dodje na svoje mesto. To je onaj momenat kada ne znamo šta više i kako više -,,zar opet ovo, zašto meni, mislila sam da sam prevazišla”. U tim trenucima, kada valovi straha i brige prodju, javi se ona – nada! Dodje kao neki klik inspiracije. Boost energije. Odjednom se magla sklonila i mnogo je jasnije. Odjednom je u vama ples dobrog osećaja. Melodija je nekada poznata, nekada nepoznata. Možda nekad stara, možda skroz nova. Tada ništa drugo ne preostaje, nego da se prepustite igri lepih emocija i zaplešete.
More ne miruje, talasi sumnje kad-kad opet zapljesnu. Ali vi učite da izmedju njih udišete kiseonik nadahnuća, a oni odnose ugljen-dioksid svega što vam ne treba. Ples u vama vas vodi morem života. Zbog tih emocija znate da ste na dobrom putu. Zbog injekcija nadahnuća učite da volite proces, i da je cilj, sam po sebi važan, ali da je važnije zavoleti put do njega, jer put čini veći deo života.
Tako da, nemojte da se sekirate ako ideja, vizija i planova nema na vidiku. To su samo talasi. I kada posumnjate, okej je i da dremnete, ali ne predugo. Pokušajte da probudite ples osećaja posebnosti, pojačajte tu muziku i plešite. Učite da hvatate svoj ritam plesa, funkcionisanja i života. Neka vam ovo bude podsetnik za to. Meni jeste.
Fotografije preuzete sa Pinteresta.
