Oklevam da to nepoznato osećanje koje me opseda dosadom i blagošću nazovem lepim i ozbiljnim imenom: tuga. To je tako složeno, tako sebično osećanje da ga se skoro stidim, dok mi je tuga uvek delovala časno. Nisam je poznavala, ali dosadu, žaljenje, grižu savesti, mada ređe, jesam. Danas se oko mene obavija nešto poput svile, nešto razdražljivo i nežno, i to me udaljava od drugih…
Ukoliko do sada niste pročitali knjigu Dobar dan, tugo iz 1954. godine, tada osamnaestogodišnje francuske “buntovnice” sa pseudonimom Fransoaz Sagan, koju su svojevremno zvali “šarmantni mali monstrum” a sve zbog njene neobične pojave i brze popularnosti kod čitalačke publike, praćene intrigantnim i slobodnim životnim stilom koji se oslikava i na ovaj njen prvi roman, možda vas u nastavku teksta ubedim zašto biste mogli da priuštite sebi kratko putovanje kroz romanesknu igru svetlosti i tame ljudskih duša koja izlazi na površinu posredstvom neočekivanih sitiacija i reakcije likova na njih.
Ali za početak, o kakvim se likovima radi u romanu i šta bismo mogli očekivati od njih? Upoznajemo mladu devojku Sesil, koja ima 17 godina i nakon smrti majke ostaje sa ocem koji ubrzo pronalazi iako površan, čini se, uspešan način da vodi ispunjen i lagodan život i svojim uticajem usmeri i mladu Sesil na sličnu percepciju života sa svom lakoćom postojanja uz hedonizam i površno ugađanje čulima. Zatičemo ih na odmoru u jednoj vili na francuskoj rivijeri dok je sa njima očeva nova ljubavnica Elsa, devojka koja se, reklo bi se, sasvim lepo uklapa u njihov životni princip neopterećenosti ozbiljnim intelektualnim i etičkim načelima i prepušta se zabavama i užicima koje život i leto donose… Ipak, sa dolaskom njihovim karakterima sasvim kontrastne Ane sve se menja…
Ne bih vam dalje prepričavala roman u kome, sasvim je izvesno, možete uživati do samog kraja, ali sa velikim i neočekivanim promenama u njegovoj atmosferu, isto tako reakcijama i postupcima likova što vas sve skupa dovodi nekako naglo do kraja romana kada dominira osećaj praznine i zapitanosti koji nastavlja dijalog sa čitaocem i tako otkriva možda sopstvenu neispitanu stranu u nama. Otvaraju se pitanja na koja nije lako odgovoriti. Odnos ćerke i oca koji gledano sa površine deluje kao bliska i nežna veza na relaciji roditelj-dete, a gledano dublje, ovaj odnos i borba za ostanak u njemu uprkos promenjenim okolnostima koje mu ne idu na ruku, kod Sesil izvlači svu tamnu stranu njene ličnosti sa posledicama koje su katastrofalne…
Ipak, i dok čitamo o senci njene mlade ličnosti, iznenađuje nas to što je ne osuđujemo. Iako se svakako ne slažemo sa onim šta radi, tek na samom kraju, kada se suočimo sa užasnim ishodom, shvatamo koliko je opasan hod neiskusne mlade duše na granicama nesvesnih i mračnih predela koji su duboko u njoj… Ono što deluje kao naivno i nezrelo ponašanje razmažene devojčice potrešće nas sasvim i upozoriti na moguću stranputicu mladosti koja dobija priliku da kroz upoznavanje sa teškim osećnjem tuge i krivice promeni sebe na bolje. Roman o odnosu oca i ćerke ali i odrastanju koje nosi velike izazove i stalnu pretnju da ne krenemo putem koji vodi u provaliju – da li moralnu ili doslovnu…
S ljubavlju,
Irena!
