Imati razvijenu emocionalnu inteligenciju (u nastavku EQ) u najprostijem smislu znači biti SVESTAN. EQ čini više sposobnosti: sposobnost samosmirivanja, samomotivacije, samouverenost, i sposobnost empatije. EQ je samo jedna od više vrsta inteligencija. Postoje matematičko – logička, lingvistička, muzička, fizička… Nijedna nije više ili manje važna ali svakako da je neko dominantniji u jednoj dok u drugoj baš i nije. Ono što je najvažnije jeste da se inteligencija razvija i da ne moramo da budemo “žrtve” naših gena.
„Jedan od načina da osnažimo našu volju i fokus jeste da upravljamo onim što nas ometa umesto da dozvolimo da nas to vodi.“
– Danijel Goleman
Zahvaljujući velikom broju novih spoznaja sada znamo da to počinje još od najranijeg detinjstva. Postoji još faktora koji utiču na naš razvoj a to su okruženje i naša sopstvena aktivnost. Dakle, ukoliko kao deca niste živeli u stimulativnom okruženju, ako niste imali dobar primer, ako niste čitali, učili, imali podršku, već naprotiv – za vas postoji dobra vest. Vlastitom aktivnošću možete sve to popraviti i početi da se razvijate.
SAMOSVEST
Preduslov za razvijanje bilo koje sposobnosti jeste svest – jedna od najviših funkcija našeg mozga. Samosvest je stub EQ. Ako pod EQ podrazumevamo prepoznavanje emocija kod sebe i drugih, imenovanje i upravljanje emocijama, onda je jasno da to ne bi bilo moguće bez svesti. Samosvest je svest o onome što se dešava u nama. To je prepoznavanje naših emocija u trenutku kada se ispoljavaju. Postoje dva stručna termina koja obuhvataju svest; metakognicija (svest o mislima) i metastanje (svest o emocijama).
SAMOSMIRIVANJE / UPRAVLJANJE EMOCIJAMA
Upravljanje emocijama ili samosmirivanje je osnovna i najvrednija životna veština. Još je Sokrat rekao da je vrlina vladati sobom. To naravno ne bi bilo moguće bez svesti. Možda ne možemo baš u svakom trenutku da izaberemo emociju ali svakako možemo da izaberemo koliko dugo će trajati. Svesna osoba u trenucima besa zna uzrok, svesna je da bes uzrokuje još besa, i da misli dodatno doprinose njegovom rasplamsavanju. Nesvesna osoba neće znati uzrok, napadaće druge, iskaliće bes na drugoj osobi i misliće o tome danima i tako zadržavati sebe u stanju negativnih emocija.
Da bi očuvali naše menatlno zdravlje, potrebno je da upravljamo svojim emocijama. Moramo da znamo da je svrha brige da mi pronađemo rešenje ali ako previše brinemo bez namere da pronađemo rešenje, to dovodi u anksioznost. Tuga takođe ima svoju svrhu. U procesu tugovanja dešava se psihološko prilagođavanje, odnosno svu svoju pažnju usmeravamo na gubitak. Međutim ukoliko previše tugujemo, i ne umemo da se smirimo, to vodi u depresiju. Bes takođe služi da shvatimo šta nam je važno a u tom trenutku nam nije dostupno, međutim ako ne znamo da je to svrha besa i uzrok tražimo u drugima, i ne umemo da se kontrolišemo to dovodi do mržnje. To su sve mentalna stanja koja se ne podrazumevaju pod mentalnim zdravljem.
SAMOMOTIVACIJA
Koliko puta ste se našli u situacijama da jednostavno zablokirate? I to baš kada je u pitanju najvažniji ispit ili jako važan razgovor za posao. U tim trenucima dešava se to da nam um obuzmu anksiozne i negativne misli. Ukoliko ih tada nismo svesni (što je prvi korak), onda nećemo napraviti drugi (umiriti se) a samim tim ni treći (motivisati se). Kada uradimo prva dva koraka onda smo sposobni i za treći. Samomotivacija je zaista uslov za uspeh a ona podrazumeva optimizam i nadu odnosno pozitivan stav i verovanje da će sve biti u redu i onda kada nije. Poenta je da ne dozovoliš sebi da upadneš u stanje apatije i depresije nakon poraza već da, naprotiv, gajiš zdrav optimizam. Svoje poraze možete tumačiti na samo dva načina: optimizmom ili pesimizmom. Ili ćete biti još bolji, ili ćete biti ogorčeni.
Kada ne umemo da prepoznamo svoje emocije, ne samo da povređujemo druge već povređujemo i sebe. Potrebno je da shvatimo važnost EQ. Ima toliko ljudi koji imaju ogromno znanje ali i strah da ga iznesu, sa druge strane ima onih koji ne znaju baš sve ali su sigurni u ono što znaju. Toliko ljudi ima neki talenat, ili za sport, ili za muziku ili za pisanje, ali jednostavno nemaju samopouzdanje, ne umeju da se nose sa tuđim mišljenjem, ne znaju sopstvenu vrednost, ne kontrolišu emocije već padaju u depresivna stanja. Sve je to nedostatak emocionalne inteligencije. Za srećan, ispunjen i uspešan život nije dovoljno samo znati kako nešto uraditi već i kako ćemo se osećati dok to radimo. Ključ je spojiti (akademsko) znanje sa verom i optimizmom; jedino se iz toga rađa vizija.
