Verujem da je svima vrlo dobro poznat neprijatni osećaj nakon buđenja iz ružnog sna, momenat u kome ostajemo zapitani otkud nam je baš tako nešto došlo u snove, i vrlo brzo i vrlo odlučno potiskujemo te slike i osećanja koja su bila uznemirujuća i neprijatna jer želimo da ih što pre zaboravimo. A šta ako rešimo da im ipak posvetimo malo više pažnje, možda pokušavaju da nam nešto važno saopšte? Da li smo upravo doživeli strah, bes ili snažan osećaj krivice, u svakom slučaju sad nam je lakše, ipak je sve bilo samo san, sada smo bezbedni, ili samo tako mislimo?
Da li ste znali? 70% naših snova sadrži sakrivene poruke.
Nedavno mi se desilo da sanjam o stvarima koje mi se dešavaju na javi, one stvari koje mi na neki način, dok razmišljam o njima na svesnom nivou, unose nemir. Međutim, u mom snu taj neprijatni scenario dobio je sasvim neočekivano okruženje, celokupan čin prenet je u neočekivani scenski okvir – u prostor koji intimno jako volim i za mene je neka vrsta oaze. Šta to sad treba da znači, nisam mogla da ne zapitam sebe? Imala sam utisak da je u dobroj meri cela situacija bila ublažena, manje stresna, za čudo, njen epilog nije bio dobar ali ja sam bila smirenija.
Da li spadate u one koji smatraju da snovi imaju svoju svrhu, svoj kod i ključ po kome se mogu razumeti? Činjenica je da treba uložiti trud u njihovo razumevanje, ali benefit koji dobijamo nakon njihovog rasvetljavanja dragoceno je blago tog introspektivnog rudarenja.
Vezano za moj san, rekla bih da se radi o pokušaju prevazilaženja ili bar ublažavanja anksioznosti koja se dešavala na javi. Moj um se angažovao da pronađe mehanizam kako bi stres kroz koji sam prolazila u realnosti, bio otklonjen na što bezbolniji način, promenom okruženja koje će čitavu situaciju učiniti manje zastrašujućom. Možda je to bio savet o promeni perspektive gledanja na problem? Osim toga, loši snovi imaju još neke dobre strane. Oni na neki način, simulacijom stvarnosti, mogu da služe kao trening za nepripremljene situacije koje nam se mogu desiti, a od kojih svi mi, negde u podsvesti strepimo kao što su to dobro poznati snovi sa osećajem ogromne neprijatnosti kada smo na nekoj javnoj sceni, izloženi publici, a ostali smo bez glasa ili odeće na sebi. Snovi u kojima nas neko juri, proganja, ili prizori strašnog požara, poplave od kojih uz ogromne napore uspevamo da se spasimo. Snovi u kojima ostajemo bez nečega ili nekoga, sve je to priprema uma da se nakon buđenja suočimo na svesnom nivou sa tim situacijama i shvatimo da je sve dobro, da je to bio samo san. Tada možemo osetiti plimu zahvalnosti, i krenuti spokojni u novi dan. Nakon što smo u snovima spoznali svoje rekacije, lakše nam je da ih na javi prihvatimo i obradimo, ojačamo sebe za neočekivano i iznenadno. Istina je – bićemo spremniji, a biti spreman to je sve, kaže Šekspir. Nekada ne želimo da priznamo sebi da smo na smrt uplašeni, da osećamo stid, krivicu ili bes, zato je tu noć, odgovor kroz san i saznanje da ipak ima mrva i komada koječega ispod tepiha i da potiskivanjem istih ne činimo sebi uslugu. Jer – hrabrost nije odsustvo straha, već volja da se dela uprkos njemu! Zato ružne snove treba posmatrati kao lepe prilike za odbacivanje zabluda i pogrešnih uverenja kojima se hranimo tako što racionalizujemo razne vrste neprijatnosti na dnevnom nivou.
Snovi su odličan alat za kopanje po slojevima naše podsvesti gde možemo toliko toga zatrpanog da nađemo što nam omogućava rekonstrukciju vlastite svesti i boljeg razumevanja onoga što se dešavalo unazad a tada to nismo interpretirali kako valja.
Snovi ukazuju na one mrtve tačke koje često ne možemo da vidimo dok smo budni jer ih um sakriva od nas na vrlo neočekivan način. Zato je tu važno upustiti se u avanturu dekodiranja svake sitnice ali i konteksta, boja, zvukova, likova i njihovog oblika u snovima, angažovati se oko razotkrivanja simbola koji imaju sopstveni jezik i situaciono su uslovljeni. Stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika snova, što može biti odličan način za introspekciju, tumačenje sebe i okolnosti u kojima živimo, kako ih istinski doživljavamo i jesmo li zaista oterali duhove koji nas proganjaju ili smo ih samo sakrili u podrum svoje podsvesti. Posebno se preporučuje vođenje beležaka kod osoba koje imaju anksiozne manifestacije, tu su snovi lekoviti i posebno su draogoceni materijal. Za mene je anksioznost vapaj unutrašnjeg bića za boljim razumevanjem, za upoznavanjem sa svesnim umom. To je odnos utemeljen na predrasudama i suštinskom nepoznavanju i nepriznavanju između uma i duše. Snovi su put do njihovog pomirenja, prihvatanja i time integracije ličnosti.
Snovi ne dolaze slučajno, pitanje je da li oni biraju nas i nešto nam poručuju, ili mi biramo njih kako bismo sami sebi dali odgovore, treba samo biti smeo i upustiti se u dijalog s njima. Treba ih posmatrati kao savetnike i partnere. Oni su most između našeg svesnog i nesvesnog bića koji svakodnevno prelazimo. Mnogo je tereta koji treba da se prenese iz oba pravca, zato je važno da ih razumemo i time oslobodimo sebe nepotrebnog balasta, kako bismo izbegli pucanje…
Fotografija: Unsplash
