Jedno se poglavlje završava, neka nas nostalgija uvek uhvati i niko je ne voli. Da kažemo da i ova godina prođe biće kao i svaki kliše ovoga sveta – jer sve prolazi. Prošao je voz i juče, a odlazi i sutra. I nekako uvek škripe šine na odlaznom peronu, a prazne one, nama draže, na dolaznom peronu.
Prošle godine bilo je dosta žrtava. Žrtvovala se majka za još koju koricu hleba svojoj deci te radila tri posla i više od godinu dana. Međutim, u jednom trenutku posustade.
Žrtvovali se lekari da održe sistem sistema, a zaboravismo one koji sa virusima još družbuju, te doručkuju skučeni u malom sobičku, uzimajući u, već ispucale od hemikalija, ruke onaj sendvič od juče jer u žurbi zaboraviše današnju užinu. I opet se dogodi isto, posustaju oni, posustaju lekari, i lekari lekara i njihovi saveznici.
– Ove godine žrtvu podnosim u ime ljubavi, a na uštrb prijateljstva. Kažu valja se tako, draži je dragi od brata. Ja ne verujem u to. Svaka osoba, meni draga odavno napusti ovaj svet. – izgovori gospođa, u veselim sedamdesetim, zatim ustade i ubrzo nestade u masi ljudi. Reče da je vreme za spavanje, jedino joj se, još u snu, učini da neko vrednuje njeno postojanje. Lagano posustaje, korak joj drhti, a misli odavno pri magli.
Sve u svemu, osećamo se kao višak društva dok nam nezadovoljstvo ispunjava organizam. Jel se i vama čini da danas svi pravdu uzimaju u svoje ruke? I to je sjajno jer ću vas sve danas ja zamoliti da to učinite po poslednji put. Po poslednji put, a sa višim ciljem.
Zamoliću vas da se, još sutra i svakog narednog dana, trudite da budete ljudi, oni koje vi smatrate svojima. Da budete oni za koje biste vi sve učinili.
Zamoliću vas i još da shvatite da je vreme da ljude ne delimo na lepe i ružne nego karakterno okarakterisane i one bez mišljenja. Ne postoji ružno. To se svet poigrava sa rečnikom i pokušava da nepoznatu reč svrsta u svoj, svakodnevni, govor.
Pokušala je da mi umakne još jedna molba, a tiče se osude. Pa eto, molim vas i to, nemojte biti ti na čijim će usnama rasti izvor gorčine. Kada pružiš makar i najmanji dokaz da ti je stalo, neka milina ostane i tebi.
