Većina ljudi često je sklona toma da trpe nešto što im ne odgovara. Bilo da je u pitanju posao kojim su nezadovoljni, prijateljski ili partnerski odnos i sično. A zbog čega je to tako?
Iako svi teže harmoniji i sreći, neretko se dešava da pristajemo i na ono što se ne uklapa u naše viđenje sreće. Nekada to i nije do nas jer se dešava da nemamo drugi izbor, ali šta kada ga imamo, a ignorišemo?
Najčešći izgovor koji sami sebi (a i drugima) dajemo jeste navika! Navikli smo se na posao, kolege, partnera, društvo, sredinu… Tešimo sebe da smo zadovoljni, da ima i gore, da ne treba biti probirljiv. I ponavljamo to sve dok ne ubedimo sebe da je to tačno i da nam promena ne treba. A pravi odgovor možda leži u činjenici da nas promena plaši!
Naravno da nije lako iščupati se iz svoje zone komfora i promeniti život iz korena. Nije lako menjati posao, početi iz početka, sticati nove navike, uputiti se u neizvesno… Ali isto tako sve to ume da bude i lepo i da nas odvede na neki lepši put.
Naime, ukoliko smo u toksičnoj vezi kojoj ne vidimo budućnost i u kojoj se ne osećamo prijatno, zbog čega se uporno za nju borimo? Verovatno jer neprestano razmišljamo o tome kako je bilo nekada, šta se sve lepo dešavalo, ali i o tome kako su ljudi navikli da nas viđaju zajedno. I tu dolazimo do onog čuvenog straha od mišljenja okoline!
Zapravo treba da shvatimo to da okolina nema ništa sa našim privatnim životom. Da, možda su formirali nekakvo mišljenje o nama, navikli da nas viđaju sa nekom osobom, u određenom društvu… Ali nigde ne piše da to tako mora i da ostane! I zaista ne mora.
Jedino što je neophodno u ovom životu jeste to da pratimo svoja osećanja i da se njima vodimo. Jedino ćemo tako doneti ispravnu odluku. A čak i da pogrešimo, sami smo pogrešili. Uvek je bolje pokušati nego se do kraja života pitati šta bi bilo da smo drugačije uradili?!
Kada radimo posao koji ne volimo, nismo ispunjeni i ne dajemo svoj maksimum, isto je i kada smo u vezi sa osobom pored koje nam više nije lepo. Sve čime se bavimo i svako ko je deo našeg života treba da nas upotpunjuju i da nam čine dane boljima. Ako nije tako, onda nešto treba da se menja.
Život treba potpuno iskoristiti na najbolji mogući način, treba se truditi da od njega uzmemo što više lepih i nezaboravnih trenutaka. Baš zbog toga nismo dužni da sedimo u društvu u kom nam nije prijatno, da živimo sa osobom pored koje osećamo tenziju, niti da radimo posao koji nam je mučenje.
Uvek kada postoji izbor, dajmo sebi šansu da izaberemo ono što nam više odgovara! Neprijatne, teške i stresne situacije nikome ne donose dobro, zašto onda i sebi i drugima da ih priređujemo? Nikada ni zbog čega ne treba trpeti nešto što nam nije po volji!
Oni koji su nam bliski, koji nas iskreno vole i koji čine da se osećamo prijatno, uvek će razumeti. Promne su često neophodne i nisu uvek lake, ali bitno je da se dešavaju. Svako od nas ima pravo da istražuje, da traži sebe, da isprobava šta je to što mu najviše odgovara…
Imamo pravo da svoj život uredimo baš po svojoj meri i to prvo nikada ne smemo tako lako zaboraviti samo zato što smo se navikli na nešto drugačije. Navika nas često usporava i čini naš život monotonim, sputava nas da napredujemo iako to želimo. Dajmo prednost želji i osećanjima i osetićemo kako se sve menja na bolje.
