Došla sam do te tačke. Biram ČAJ.
Promenila sam mnoga uverenja. Svako jutro – Hoće li pobediti istok ili zapad u mom danu. Zen ili fitnes? Ego ili mir? Ja ili ona druga ja? I ko je ta jedna? I hoće li ikada postati jedna?
Godine su napravile svoju zabavu. Počela sam da biram čokoladne umesto voćnih torti. Tikvice umesto krompira na 101 način. Da uživam u voću, umesto samo u slatkišima. Čaj umesto kafe.
Godinama sam pitanje na JAT – ovim letovima smatrala apsolutno nepotrebnom. Čaj ili kafa? Kafa naravno. Čaj pijem samo kad moram ili kad sam bolesna. To je bila asocijacija. Ujutro, prvo porazgovaram sa sobom i zapitam se – ŠTA TI PRIJA SADA?
Čaj je sve češći odgovor. Od kamilice. Blag. Da umiri. Da dan počne sa spokojem, a ne sa stresom. Šta je sada za mene čaj, pitam se? On je za mene odlika – otmenosti, odmerenosti, discipline, vere, jutra, zdravlja. Čaj je za mene i samoća. Mir. Zen. Zrelost.
Kafa mi je asocijacija na društvo – poslovni sastanak, privatno druženje, ćaskanje sa namerom ili apsolutno tračarenje. Nekada mi je kafa bila pokret, budjenje, akcija, polaganje ispita, fokus. Sada je kafa za mene asocijacija za moderno i fancy. Trend i navika. Na nju se navikavamo i odvikavamo. Od čaja ne.
Kafa je Italija – zapad. Čaj je istok. Kažu i kafa je sa istoka, ali je zapadu bilo zapisano da je komercijalizuje.
U danu postoji izbor. Svakoga dana biramo odelo, šminku, hranu, društvo. I obaveze. Radne zadatke. Da drugi biraju tvoje obaveze ili ti planiraš svoj dan? Da radiš za druge ili da drugi rade za tebe? Da vodiš ili budeš vodjena? Da su obaveze drugih tvoja glavna svrha ili želiš karijeru? Biti domaćica ili raditi? Ne moraš odabrati ništa što drugi kažu, ali znaj da to što biraš ima mnogo dublji smisao od jednostavnog pitanja – čaj ili kafa? I ako si odabrala, šta god da jesi, prihvati odgovornost za svoje postupke i uživaj u toj odluci. Nemoj se kriti iza izbora pričati drugima da si ono što nisi, da bi im se dopala. Dopadni se sebi. To je nova mantra. Podrži svoju odluku, jer ako je ne podržiš, ne radip je iz srca. Vidi se. Uvek se vidi. Iz AVIONA.
Ako ne znaš šta želiš, u redu je. Niko nije znao odmah. Probaj. Isfiltriraćeš svoje žele. Izrafinisaćeš izbor. I ako, posle puno godina, misliš da si pogrešila i to je ok, odaberi sada drugačije, ali nemoj kroz neko vreme, prebacivati teret svojih propuštenih prilika na neke druge ljude. Jer nisu oni odgovorni. Ti si. I to je lepota ovog života. Jer je odgovornost na NAMA, a ne kod nekog drugog. E sad, da li smo spremni da budemo odgovorni… to je već neka druga tema.
Konačno… jutro počinjem čajem. Jer mi je to važno. Meni. Ne onima koji to pišu. Jednostavno OSEĆAM da mi prija. Kao što odluka ta za mene nosi mnogo više od samog izbora napitka, tako je došlo vreme da razumemo da svaka odluka, pa i takva nosi čitavu plejadu informacija o nama, naših izborima, našoj osvešćenosti, samopoštovanju svojih osećaja i samospoznaji.
Došla sam do te tačke. Biram ČAJ. Biram balans izmedju poslovnog i privatnog, sa dozom slobode za sebe.
Dakle. Čaj ili kafa? Šta tebi prija sada? Baš sada?
