Pravljenje izgovora – jedna više loša navika
Nije lako rešiti se navike da za ljude i stvari koje nam ne prijaju pronalazimo nove izgovore koji će nam, bez mnogo griže savesti, pomoći da ih se oslobodimo. Nekad je sasvim ok imati takvu vrstu pomoći, kao način da uštedimo svoje vreme, energiju, živce (o, da) i poštedimo sebe suvišnih i bespotrebnih treba da, moram da, šta će reći ljudi i ostalih zagadjivača unutrašnjeg mira.
Ali šta je sa svim onim sebi davno obećanim promenama koje nikako da pokrenemo? Ideje, planovi i zamisli za koje uvek čekamo pravo ili bolje vreme, ili možda povoljnije okolnosti. I koliko smo samo kreativnosti pokazali u smišljanju novih izgovora za njihovo odlaganje, zaista impresivno!
Podsetiću te da je i to samo jedna više loša navika iza koje stoji duži period prakse – primene, ili godine kretanja linijom manjeg otpora. Nekad nas toliko mrzi da se bavimo bitnim stvarima pa biramo zaobilazne puteve verujući da može i tako. Izgleda da ne može. Čak i kad mislimo na odbijanje ljudi, situacija i aktivnosti koje nam ne služe i za koje svakim delom sebe osećamo da nam ne prijaju niti da nose naznaku toga da bi mogle biti dobre po nas. I tu ne sme biti prostora za izgovore! Jednostavno, otvoreno i bez uvijanja treba reći ne svemu što ne želimo u svom životu, jer kome činimo uslugu ako ne kažemo ono što mislimo? Sebi svakako NE.
Isto tako, bez dopuštanja umu da nas svojim trikovima vrati na stare navike, treba krenuti ka cilju koji smo sebi zacrtali. Ne verujem u prečice kada se radi o promenama. Tim putem uvek treba krenuti odlučno i direktno. Jer te prečice su često prikriveni izgovori našeg uma da do prave i potpune promene ipak ne dođe.
Kako biste izbegli lutanje, odugovlačenje ili ne daj bože – povratak na početak, postoje korisne misli koje nas drže fokusiranima i u najizazovnijim trenucima:
Na svakom početku stoji pitanje ŽELIM LI JA TO?
Pre nego što krenemo u pravcu koji smo zacrtali, treba dobro preispitati da li je to u poravnanju sa suštinskim potrebama našeg bića. Ne dajte da vam drugi trasiraju puteve, da vas zavaraju tuđe želje, ideje, htenja i planovi. U dubinama našeg bića krije se mapa samo nama znana, uz nepogrešivi sistem navođenja za one koji su otvoreni da mu se prepuste.
Ako si umoran, uradi to umoran.
Došli smo s posla, umorni, bez energije koja je negde na pola radnog vremena bila na vrhuncu i tako nas lepo provozala u mislima idealnim ostatkom dana, u kome smo se posvetili sebi, aktivnostima koje će nas približiti verziji sebe o kojoj maštamo, dovoljno vremena za porodicu, psa, poslove u dvorištu tako da liči na slike sa Pinteresta… I onda poznati pad energije, motivacije i nova frustracija jer smo opet oni isti od juče, što smrknutog lica jedva čekaju kraj dana. Najbolji način da izbegnemo samoprekorne misli i grube reči kojima sebe nesvesno povređujemo, jeste da krenemo u akciju. Koliko god osećali umor. Za početak kreni sa nekom aktivnošću koja ti jako prija, ali neka bude samo uvod za ostatak stvari koje želiš ali tvrdiš da nemaš snage. Samo polako, dajem ti podršku!
Nećeš uvek biti motivisan zato nauči da budeš disciplinovan.
I tako svaki dan, ili bar svaki drugi, ma – neka bude, za početak, jednom nedeljno. Samo neka zaista bude redovno. Stvori od toga rutinu, naviku, a za stvaranje navike je najvažnija disciplina! Nemoj misliti o tome kako će biti naporno u budućnosti, tu upravo leži najveća šansa da poklekneš. Prepusti se sadašnjem trenutku i uradi to sa punom svesnošću. Neverovatno je kako ćeš vremenom sve više energije imati, sve više motivacije i lakoće!
Ohrabrujem te da počneš, već sada, već danas!
“Svaki početak je težak dok ne postane lako”
Fotografija: Pinterest
