Gde Dunav ljubi nebo…
Beograd je grad na ušću dveju reka, na mestu gde su se davno Sava i Dunav zakleli na svoju večnu ljubav.
Kako Beograd čuva tajnu njihove večne ljubavi, zakleo se da će čuvati i sve one ljubavi koje mu se povere. Tako čuva i onu moju, davnašnju. Možda će ova moja priča podsetiti sve one koji prolaze kroz svoje ljubavi. Ona želi da zahvali Beogradu i „Ušću“ na svim onim satima koje su mi posvetili, u onim lepim i manje lepim trenucima moje ljubavi, mojih sanjarenja, momenata u donošenju važnih životnih odluka.
Naime, ljubav koja je ispunila moje srce datira još odavno. Datum nije ni bitan, kad je vreme nije izbrisalo čak ni izbledelo. Ono što je bitno je da sam uvek mogla da se poverim Mom Beogradu, Mom „Ušću“. Pomno me je „slušalo“ satima, dok mi se pogled gubio u lepoti plavetnila „ljubavi“ Save i Dunava. Tražila sam u tom pogledu savete, razumevanje – i dobijala sam ih. Ta mirnoća, sklad koji pruža to jedinstvo Save i Dunava pružalo mi je snagu. Znala sam da će ta ljubav trajati, još dugo, dugo. I traje i dan danas.
Ali Moje „Ušće“ nije mi bilo verni saputnik samo kada govorim o emotivnoj ljubavi. Ne, ono je sa mnom „načinilo prve korake“ kada govorim o svojim drugim ljubavima – Pravnom fakultetu i stranim jezicima. Kako sam oduvek znala da želim da studiram Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i da pri tom želim da jednog dana budem i neko ko će pored stručnog obrazovanja posedovati i znanje stranih jezika, uvek pre svake važne odluke u životu – kao i poput ovih, upisa na fakultet i početka učenja novog stranog jezika, odlazila sam na ušće Save u Dunav da se odmorim, razmislim o svemu i da vizuelizujem svoje nove ciljeve, svoje snove. I stvarno mi je pomagalo. Bila sam mirnija, potpuno uverena u ono što želim, više nego ikad. Ali, isto tako, kada bih ostvarila neki od svojih ciljeva, nisam zaboravljala moje verne saputnike, Moj Beograd, Moje „Ušće“ da im se zahvalim na svesrdnoj podršci.
Bilo je i onih manje lepih trenutaka koje sam delila sa Beogradom. Trenutke sumnji, tuge… – ali sve smo to zajedno prebrodili.
Moj Beograd, Moje „Ušće“ i ja.
