Dok se nalazimo u ovom stanju van reda, zatvoreni u svoje mikrookruženje, ubrzo shvatamo da je to i jedino mesto gde možemo uvek i iznova da počnemo da stvaramo red.
Možemo i ne moramo. I u tome se ogleda naš odnos prema celini. Da li smo svesni deo neminovno povezanih elemenata ili tačka u zamišljenom nizu, bez svesti o uticaju koji pravimo?
Red u našem mikrookruženju znači pre svega red u mislima, emocijama, aktivnostima koje dalje prenosimo na naše mikrookruženje, ma gde se u ovom trenutku nalazili. Red, ne kontrola, ne ni raspored, već svest o onome što čini nas i što mi činimo. Ako sada uporedimo gde smo i gde bismo mogli biti, možda ćemo jasnije znati šta nam je činiti.
_______________________________________
U fokusu mojih interesovanja su gradovi kao sistem, urbani metabolizam. Prema površini koju zauzimaju, gradovi su skoro zanemarivi, čine samo 2% ukupne površine Zemlje. Ipak, na ovako malom delu naše planete nastane najveći deo gasova staklene bašte i potroši se skoro sva proizvedena energija. Zahvaljujući brojkama, lako postajemo svesni da smo deo minijaturnog sistema koji ugrožava pitanje opstanka celine. Sve je povezano, baš kao i trilioni ćelija našeg organizma. U slučaju grada, te ćelije smo mi, građani, svi.
Na pitanje kako smo došli do zagađenja na svim nivoima, psiholozi ističu na nešto jako važno: kažu da je ljudska priroda takva da ne čuvamo i ne štitimo ono što ne poznajemo, ono čemu ne znamo opipljivu vrednost. Naše gradove i mikrookruženja u kojima živimo kreirali smo tako da smo svakim danom sve odvojeniji od prirode. Odvojeni i retko u kontaktu sa prirodom. I sve teže joj naziremo vrednost.
Apsurd leži u činjenici da je upravo priroda ta koja može da pruži odgovore na ključne probleme sa kojima se danas susrećemo. To je nepregledno polje mogućnosti i tamo vas na kratko vodim!
___________________________________
U gradovima u kojima je proces transformacije već počeo priroda se vodi pod jednim krovnim nazivom – Nature Based Solutions, rešenja bazirana na prirodi. Rešenja. NBS podrazumeva niz elemenata koji se dalje koriste kao alati u procesu oživljavanja gradova, poput: zelenih koridora, parkova, zelenih krovova i zidova, kišnih bašti i slično. U fokusu urbanih transformacija su zeleni krovovi. Ne čudi. Danas u gradovima živi više od 50% svetske populacije, a prema trendu rasta ovaj broj će do 2050 obuhvatiti i do 70% ukupnog broja ljudi. Gradovi se šire, rapidno. Površina krova dolazi u prvi plan, u zamenu za površinu koju objekat u parteru zauzima.
______________________________________
Zeleni krovovi su doslovce: livade, parkovi, uređeni travnjaci i urbane bašte na poslednjem spratu objekta.
Pored toga što se na ovaj način kreiraju novi zeleni prostori, novo mikrookruženje gde je čoveku omogućeno da ponovo dođe u kontakt sa prirodom, svakodnevno, i pažljivo počne da prati vrednost koja mu je na raspolaganju, zeleni krovovi nizom benefita doprinose kvalitetu grada. Sumirano: Niža temperatura leti, veća vlažnost vazduha, manje poplava na ulicama i rast biodiverziteta, koji je presudan za vraćanje ravnoteže, se simultano dešavaju dok mi provodimo sve više vremena u prirodi, u gradu. Broj gradova sa obaveznom implementacijom zelenih krovova raste i to uopšte ne čudi! Pri tom, zeleni krovovi su samo jedno rešenje u nizu!
_______________________________________
Bez obzira ka kojoj temi smo usmereni, upoznavanje sistema u okviru kog se tema razvija je od presudnog značaja i za razumevanje i za dalji razvoj.
Sada, dok smo svi pogođeni virusom postaje jasnije da smo neminovno povezani, isprepleteni delovi celine, sistema u kom su naše teme ujedno i naša najvažnija polja delovanja.
Možda nam je i manifest potreban. Barem i svako za sebe, za “svoje” sutra. Kao postulati, zapis na temu kako ćemo ubuduće biti i delati. Samo, ne bismo trebali sa tim počinjati dok prethodno ne napravimo presek stanja, baš tu gde jesmo SADA.
Foto izvor: lična arhiva
Fotografije korišćene u pozadini: www.unsplash.com
