Pre nego što počnete da čitate tekst, rešite jedan zadatak. Poređajte 10 jelkica u pet redova po četiri jelke.
Da li ste uspeli? Moguće je, samo je naša prva reakcija da ređamo jelkice u paralelne redove, s tim što onda nećemo uspeti da ga završimo. Zadatak se može ostvariti kada se jelkice poređaju u redove koji formiraju zvezdu. Zašto je to važno za priču koju želimo da vam prenesemo? Zato što je naša percepcija ono što kreira našu realnost i dozvoljava nam, ili ne dozvoljava, da neke informacije primimo. Promenite način na koji gledate stvari i stvari koje gledate se menjaju.
Prof. dr Tomas Pečner (Thomas Petschner) je osnivač i direktor novozelandskog Instituta za integralnu dijagnostiku pri akademiji Štajnbajsovog univerziteta u Berlinu i gostujući je profesor na više medicinskih, istraživačkih i obrazovnih institucija širom sveta. Direktor je firme „Face Discovery“, koja se bavi istraživanjem biometrijski prepoznatljivih elemenata lica radi prevencije bolesti, suicida, agresije i terorizma. Cenjeni je lekar starog kova, svetski priznati specijalista komplementarne dijagnostike, zdravstveni naučnik i jedan od pionira uvođenja kvantne fizike u medicinu. Humanista je koji je pokrenuo i aktivirao doktore klovnove u kriznim područjima i u palijativnoj medicini i jedan je od pionira i zagovornika korišćenja humora i smeha u zdravstvene svrhe.
Sreli smo se u Beogradu na predavanju o medicinskoj dijagnostici lica, koje je takođe bilo humanitarnog karaktera i organizovano s idejom da se pruži podrška izgradnji centra za palijativnu negu dece jer, kako kaže prof. dr Tomas Pečner, „možemo da im pomognemo kada uključimo komplementarno-holistički aspekt medicine i emocionalno-psihološki deo da te poslednje dane i mesece, koliko im je ostalo, provedu u atmosferi koja nije bolna, koja jeste neminovna, ali nije kraj života nego samo promena življenja u ovoj formi“.
“Poslednjih 35 godina moje školovanje nije prestalo nijednog dana, nijednog minuta. I dok držim predavanja, volim kada dođu lekari i stručnjaci koji mi postavljaju kompleksna pitanja. Jer svi mi se samo kroz pronalaženje odgovora na takva pitanja unapređujemo”
Traganje za odgovorima
„Kuća u kojoj sam odrastao u Beogradu bila je direktno povezana sa pozorištem“, priča mi prof. dr Pečner kako je sve počelo – angažovanje u doktorima klovnovima, posvećenost smehu kao leku, medicini, povezivanju kvantne fizike i drvenih znanja, do postavljanja tehnike medicinskog čitanja lica „Face Discovery“.
„Kod Ade Ciganlije, preko puta Šećerane, bio je veliki Dom kulture. Zadnji ulaz Doma kulture, gde su ulazili glumci i ljudi koji rade, bio je u isto vreme ulaz u kuću gde sam živeo. Odrastao sam na bini, i to je bilo moje igralište. Glumci su videli da se lepo krećem i kad god je trebalo dete za neku filmsku produkciju ili pozorište, mene su angažovali. Tako da sam od druge-treće godine počeo da igram u pozorištu, i to sam nastavio do petnaeste-šesnaeste. Tokom odrastanja pisao sam svoje pozorišne komade, organizovao dramske sekcije u školama, muzičke sekcije (bavio sam se i muzikom). Hteo sam da budem scenarista i režiser, ali u to vreme kada sam ja ovde živeo nije bilo šanse da stranac uđe u Akademiju, već su mesta, kojih je bilo malo, većinom bila predodređena za decu političara. Onda sam završio srednju arhitektonsku da bih pravio kulise, osvetljenje, konstrukcije i time nastavio da se profesionalno bavim. Bio sam jedno vreme u pozorištu na Crvenom krstu i kao muzičar, bio sam i u studijskoj grupi Radeta Markovića. Kada sam završio školu, pre nego što sam se posvetio medicini, otvorio sam firmu koja se bavila pozorišnim scenama i organizacijom promocija za klijente, to se danas zove ‘live marketing events‘. Nikada mi nije palo na pamet da ću opet da učim nešto, ali ljubav prema medicini je došla iz moje lične potrebe kada sam se razboleo od teške bolesti. Ušao sam u to da vidim kako sebi da nađem leka, što je pokrenulo dalje interesovanje o ishrani (kako utiče na organe, kako pomaže i leči…). Nisam počeo sa željom da budem doktor da bih imao zvanje ili dobru zaradu. Ja sam već imao ono što volim, bavio sam se poslovima koji su me ispunjavali. Ali našao sam ogromnu satisfakciju u medicini i u traganju za rešenjima. A posebno što niko nije mogao da mi odgovori na pitanje kako su Hipokrat i Avicena dijagnostikovali bolesti. Onda sam počeo da tražim odgovore. Osim studija makrobiotike, proveo sam puno vremena učeći dijagnostiku od Mičija Kušija, koji mi je objasnio razlike između istočnjačkih metoda dijagnostike, japanske, kineske i indijske. Onda sam počeo da tragam za dijagnostikom drevnih naroda i proveo sam deset godina skupljajući podatke širom sveta. Živeo sam sa šamanima, lekarima, vidarima, sa ljudima koji se time bave, i to me je dovelo do toga da imam materijala i objašnjenja iz različitih kultura. Za mene je postalo pitanje kako da nađem zajednički sadržitelj i da ih sklopim zajedno. Jezik komplementarne medicine je jin i jang i sve ostalo je trebalo prevesti da bude razumljivo… Na primer, kanadski Indijanci ljude koji su oboleli od određenih bolesti naslone na drvo i kažu: „Duh drveta će te lečiti“. A druge bolesti leče tako što ga stave pored reke, pored samog toka, tako da leži glavom nizvodno i to leči druge bolesti. U prvom momentu mi je bilo neobično, pomislio sam: Duh drveta!? Čoveče, mani me! Čista ezoterija. Ali su došle neke stvari koje su vrlo interesantne. Kada su mi otkrili šta leči duh drveta, a šta leči duh reke, tačno se uklapa u jin i jang. Sve bolesti koje leči drvo su jang, sve one bolesti koje leči reka su jin. Ima veze, logike. Mada oni koriste drugu terminologiju da to objasne. Onda sam pitao kako znaju da taj duh leči baš to. ‘Prvo moram da vidim da li je drvo jako‘, odgovorio mi je. ‘Da može da leči‘. ‘Kako to gledaš‘, upitao sam ga. Uzme perce i ide prema drvetu. Kako se približava, perce počne da vibrira pola metra od drveta, kada se udalji – ono se umiri. To je ta energija, aura drveta, energetsko polje drveta. Kada idemo nazad ili napred, zavisi kako gledamo, kažemo – ne postoji materija. Postoji energija. Tako i boje daju energiju i leče. Kada peruanski vidari treba da leče pacijente, oni menjaju boje kapa koje stavljaju. I leče ljude prenoseći energiju kroz boju. Skupljao sam elemente dijagnostike i lečenja jer je dijagnostika samo polazna tačka. Onda sam došao do toga da ide sve dublje i dublje i stalno se otkriva novi put učenja sa stotinama raznih tema. Poslednjih 35 godina moje školovanje nije prestalo nijednog dana, nijednog minuta. I dok držim predavanja, volim kada dođu lekari i stručnjaci koji mi postavljaju široko razgraničena pitanja. Jer svi mi se samo kroz pronalaženje odgovora na takva pitanja unapređujemo.“
Priče organa
Sa materijalima koje je skupio, iskustvima koje je prošao i s ljudima od kojih je učio, prof. dr Tomas Pečner postavio je tehniku „Face Discovery“, korisnu za naše zdravlje, ali korisnu i kao znanje u svakodnevnom životu i radu. „Face Discovery je vrlo kompleksna tehnika“, kaže prof. dr Tomas. „Nije vezana toliko za mikroizraze lica, što je danas postalo toliko popularno i svi drže kurseve o tome (ako gledaš nagore – ti razmišljaš nešto, ako trepćeš – ti lažeš i slično). To je jedan mali element svega i samo deo koji je vezan za naše momentalno emotivno prerađivanje informacija. Ako neko, na primer, traži informaciju, gleda nagore. Zašto? Zato što je mozak iznad očiju i gledajući u tom pravcu, pokušavamo da izvučemo informaciju. To su neki spontani momenti koji se dešavaju, ali koji nisu toliko bitni za strukturu organizma. ‘Face Discovery‘ nam pokazuje stanje naših organa, pa čak i to koga smo genetski nasledili do dve generacije unazad. Samim otkrivanjem strukture organa prikazanim na licu već možemo da delujemo. Ako mi je organ poremećen, on mi izbacuje iz ravnoteže hormone, a ako znamo koji nam je hormon poremećen i na koju stranu ide, znamo i koje ponašanje prouzrokuje ili šta nam je potrebno da se vratimo u ravnotežu.
Treba da se ophodimo prema detetu tako da može da nas razume, koristeći reči čiji smisao može da shvati… Dete je dete i zato mu treba objasniti zašto se nešto radi ili ne radi, a ne vikati na njega. Vika na dete nema ni vaspitnog ni moralnog, niti bilo kakvog drugog smisla. Već suprotno
Sistem ‘Face Discovery‘ ima četiri grupe na kojima se radi: prva grupa je vezana za zdravlje (health), pomaže svakom pojedincu da prepozna oboljenja tela i duha, te da ih leči, a kasnije da deluje i preventivno. Ovaj deo dijagnostike je već samom svojom strukturom izuzetno preporučljiv za lekare, terapeute, psihologe i ostale zdravstvene radnike. Druga grupa – lepota (beauty) je za glumce, modele, ljude koji rade na televiziji, političare i za ljude koji su prisutni u javnosti i kojima je lice kapital pa moraju da ga drže u top formi. Treći deo je biznis – deo koji se usmerava ka učenju poslovnih ljudi da znaju da pročitaju poslovnog partnera kada imaju pregovore s njim. Neki put su milijarde u pitanju ili strategijske promene čitavih zemalja, tako da donošenje odluka samo za sebe na osnovu podataka koje imamo nije dovoljno, nego moramo da se oslonimo na druge elemente. Šta osoba oseća, vidi, u kakvom je stanju poslovni partner… Na primer, jasno se vidi na licu ako partner ima proširenu jetru – a ona utiče preko hormonalne ravnoteže na strpljenje dotične osobe. Ako ja želim nestrpljivost mog partnera s kojim pregovaram da koristim u strateške svrhe, mogu da odugovlačim taj razgovor satima dok ne može više da izdrži, dok ne kapitulira iznutra. A mogu da ga vidim kao pravog partnera, što ja preporučujem, i da odložimo razgovor za sutra kada mu bude bolja koncentracija. Ali ja ne treniram menadžere samo da vide osobine partnera, tj. osobe koja sedi preko puta njih, nego provodim s menadžerima najmanje nedelju dana tokom kojih ih specijalno balansiram. Dobijaju specijalno kuvanu hranu da se njihovi organi balansiraju, da sebe fizički, mentalno i emocionalno dovedu u ravnotežu i da na pregovore idu mirni, staloženi, bez pritiska. Sve to nam daje jedno sasvim drugačije polazište u pregovore. Četvrti deo je vezan za oblast sigurnosti (security), koju koristim za savetovanje službi zaštite, policije, za antiterorističke jedinice. Kao i sve druge oblasti, i ova je nastala kao rezultat medicinskih istraživanja. Postoje određeni sistemi i hemijski procesi koji opterećuju mozak i našu svest, pa se na licu pokazuje tendencija ka samoubistvu ili agresiji… Mi radimo i sa HR službama, obučavamo ih da čitaju ljude, ne samo u smislu agresije već i energije koju nose sa sobom. To je metod koji do sada niko nije koristio, a mi smo ga postavili na univerzitetu kao prvi i jedini sistem koji edukuje ljude u tom pravcu.“
Struktura kose, pozicija očiju i obrva, nosa i nosnica, usta, kao i proporcije lica i tela, stanje zuba, raspored linija na dlanovima (medicinska hiromantija), iris dijagnoza oka, kao i mnogi drugi elementi komplementarne dijagnostike odlični su pokazatelji stanja svih organa i celog našeg bića. Istraživanja su pokazala da pozicija mišića lica direktno utiče na naše hormone i razmenu materija u organizmu, i zato jeste važno smejati se. „Čak i ako nemate razlog“, kaže prof. dr Pečner, „stavite olovku popreko u usta i izazovite veštački osmeh. I to može da pomogne.“
Smeh je lekovit
Inspirisan svojim učiteljem i mentorom Mičiom Kušijem, prof. dr Tomas Pečner se u svojim istraživanjima fokusirao na uticaj hrane na začeće, razvoj embriona i prenatalnu dijagnostiku. Nakon što je doktorirao u oblasti nutricijalne medicine i specijalizovao iz makrobiotike na Institutu „Kuši“ u Bostonu, Tomas je proveo decenije istražujući kako je naše ponašanje povezano sa senzornim odgovorima. Za njegovo otkriće, kreaciju i dostignuće u oblasti integrativne dijagnostike u medicini i zdravstvu dodeljena mu je počasna doktorska titula na Internacionalnom univerzitetu za komplementarnu medicinu u Kolombu. Saudi Council za specijalnosti u oblasti zdravstva dodelio mu je nagradu za aktivnu implementaciju integrativne dijagnostike i nutricijalne medicine kao značajan alat za prevenciju oboljenja. Takođe je od Globalne fondacije za integrativnu medicinu, na Harvardskom klubu u Njujorku, dobio prestižnu nagradu za izuzetna dostignuća u integraciji svih medicina i za službu čovečanstvu. Govornik je na TEDx govorima, ali je, kako ističe, najponosniji na titulu doktora klovna.
Našao sam ogromnu satisfakciju u medicini i u traganju za rešenjima, a posebno što niko nije mogao da mi odgovori na pitanje kako su Hipokrat i Avicena dijagnostikovali bolesti
Kako je ta priča krenula? „Pojavio se film ‘Zakrpa Adams‘, koji je tu vrstu rada propagirao u svetu, a u isto to vreme deo mog istraživanja je bio uticaj humora i smeha na naše zdravlje. Mi smo odavno znali da se povećava kiseonik u plućima, kao i za mnoge druge reakcije hormona, ali nismo znali gde je taj prekidač. Tokom istraživanja dijagnostike lica se pokazalo da je to pozicija mišića lica“, priča prof. dr Tomas Pečner. „Tako da, kada se smejemo, sve se kreće nabolje i aktivira se timus žlezdu sa daljom lančanom reakcijom štitne žlezde i ostalih endokrinih pomagača. Moja želja je bila da klovnovima donesem deo medicinskog znanja u sve to, a time što sam čitavo moje detinjstvo i prvi deo života proveo u pozorištu i upoznao mnogo stvari vezane za pozorište – rodila se idealna kombinacija da pomogne pokretu doktora klovnova u Evropi. Kada sam se odselio na Novi Zeland, tamo nije bilo sličnih aktivnosti, te sam uz pomoć divnih saradnika osnovao organizaciju koja je imala 32 zaposlena klovna, radeći u 16 bolnica. S vremenom sam ove aktivnosti proširio i na Singapur, Kinu, Indiju. U bolnicama donosimo smeh i zadovoljstvo bolesnoj deci, kao i starima, često dementnim ljudima. Trenutno radimo na novom programu edukacije sa nemačkom organizacijom koja se zove ‘Toplo gnezdo‘. Oni imaju više od 1.000 zaposlenih i dobrovoljaca koji rade palijativnu nege dece. To je upravo jedan projekat koji moja koleginica Nina Oničin i ja želimo da pokrenemo u Srbiji jer ovde ne postoji specijalizovani centar za palijativnu negu dece i mladih ljudi.
A kad već pričamo o deci (i o onoj bez oboljenja), ja kao višestruki otac i deda, želeo bih da podsetim odrasle da se moramo drugačije ophoditi prema deci. Mi imamo škole za sve – auto-škole, škole za šivenje, kompjuterske kurseve, ali, nažalost, nemamo škole za roditeljstvo. Za početak bi bilo korisno da znamo kako da komuniciramo sa svojom decom – da ih ne gledamo sa visine (u pravom smislu te reči), već da se spustimo na kolena da im budemo u visini očiju. Treba da se ophodimo prema detetu tako da može da nas razume, koristeći reči čiji smisao može da shvati… Dete je dete i zato mu treba objasniti zašto se nešto radi ili ne radi, a ne vikati na njega. Vika na dete nema ni vaspitnog ni moralnog ni bilo kakvog drugog smisla. Već suprotno – dete gubi sigurnost i poštovanje jer je za njih roditelj koji viče neko ko je izgubio kontrolu nad samim sobom.“
Da li „Face Discovery“ može da pomogne roditeljima da dijagnostikuju stanje svog deteta? „Moguće je“, odgovara prof. dr Pečner. „Međutim, mi retko svesno gledamo druge ljude. Prolazimo pored njih, čak i pored naše dece i familije, zauzeti smo kojekakvim stvarima, pa ne obraćamo pažnju na ono što je toliko uočljivo. Dakle, u pravom smislu reči – nije uočljivo. Kada pažljivo pogledajte dečje lice, otkriće vam radost, brigu, bol, zbunjenost, tugu… Ali ako mi ne reagujemo na to, čak i da vam neko drži tablu na kojoj ne napisano: Ej, dete ti je zbunjeno! – neće se desiti ništa. Nema smisla imati dijagnostiku ako ništa ne učinimo da otklonimo problem“.
Od Beograda preko celog sveta do Novog Zelanda
Prof. dr Tomas Pečner je rođen u Beogradu kada se njegov otac, nekadašnji ratni zarobljenik u Danilovgradu i prinudni radnik u šećerani na Čukarici, posle vraćanja za Nemačku radi školovanja za diplomatsku službu, planski ponovo našao u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije. Tomas je išao u Srednju arhitektonsku školu i u Višu građevinsku na Zvezdari, ali kada se preselio u Nemačku, 1984. godine, morao je da položi sedam ispita da bi mu sve bilo priznato. Razvijao se uspešno poslovno, dok se nije suočio sa velikim zdravstvenim problemom i dijagnostičkim predviđanjem da ima još dve ili tri godine života pred sobom. U borbi sa bolešću vodila ga je želja da ozdravi zbog svog sina i krenuo je da se edukuje o medicini. Završio je osnovne studije medicine i specijalističke studije nutricijalne medicine i makrobiotike, a onda i doktorirao 1993. u Bostonu. Posvetio se istraživanjima dijagnostika starih kultura i uvođenjem kvantne fizike u medicinu. Njegove dugogodišnje kliničke studije na preko 22.000 pacijenata pokazale su veliku tačnost komplementarne (integralne) dijagnostike, koja je 2004. uvedena u edukativne programe nekoliko univerziteta širom sveta. Prof. dr Pečner je trenutno u pregovorima s obrazovnim ustanovama u Beogradu i u koliko se steknu svi potrebni uslovi, moguće je da će njegovo znanje i iskustvo uskoro biti dostupni i u našoj zemlji.
Tekst: Jasmina Stojanović
