Danas je opšte poznato zašto i kako duga nastaje, ali dok nauka nije umešala svoje prste i razbila magiju njenog misticizma, mnogi narodi i kulture su za ovaj prirodni fenomen vezivali brojna verovanja.
Dok na našem podneblju duga nije tako čest fenomen, postoji jedno ostrvo na kom dugu možete da vidite gotovo svakog dana. To ostrvo nam je svima dobro poznato – u pitanju su Havaji.
Stiven Besindžer, profesor i naučnik sa Univerziteta na Havajima i savremeni “lovac na duge” nije želeo da se zaustavi na mitovima i legendama. Upravo on je i predložio da se Havaji proglase svetskom prestonicom duga.
Rezultate svojih istraživanja o ovim fantastičnim zracima različitih boja koji predstavljaju atmosferski optički efekat je objavio u Biltenu Američkog meteorološkog društva. Tu je objasnio da je duga u stvari samo mali deo slike koju vidimo. Taj prepoznatljivi raznobojni “luk” koji se proteže preko neba zapravo uopšte nije luk, već krug delimično uvučen ispod horizonta.
Besindžer je imao sreću da vidi dugu na njenom kraju – spektar boja od 360 stepeni. “Duge stalno nastaju, ali mnoge od njih ne možemo da vidimo. Ugao je obično takav da se ona zapravo nalazi ispod horizonta. Zato je na Havajima zabavno voziti se avionom ili helikopterom i snimati duge iz vazduha”, objasnio je Besindžer.
Taj pogled iz ptičje perspektive samo je jedna od brojnih stvari koje je Besindžer uradio kako bi bolje razumeo fiziku, geometriju i optiku koja stoji iza ovog čuda prirode. On je leteo helikopterima, penjao se uz vulkanske vrhove prekrivene maglom i istrčavao iz svog doma usred doručka kako bi fotografisao dvostruku dugu.
Duga je jedan od najspektakularnijih optičkih fenomena u prirodi, a Havaji su blagosloveni neverovatnim obiljem istih. Duga je istovremeno toliko uobičajena, a opet tako fascinantna. Ljudi vole da vide dugu. Duga je deo havajskih pesama i legendi, a pojavljuje se i na registarskim tablicama i u imenima havajskih sportskih timova i lokalnih kompanija.
Zašto na Havajima duga ne nestaje?
Prema Besindžeru, slavno ostrvo ima sve potrebne uslove za stvaranje savršenih duga, gotovo svakodnevno. Havaji imaju jedinstvenu kombinaciju pasata, kumulusnih oblaka, planinskog terena i čistog vazduha, što sve zajedno čini idealne uslove za nastanak duge. Osim toga, ostrvo se nalazi daleko od izvora zagađenja, što rezultira jakim sunčevim zracima koji doprinose pojavi briljantnih duga.
Osim prisustva na nebu, Besindžer je takođe pisao o lokanim verovanjima šta duga predstavlja. Njena kulturna važnost oseća se u lokalnom jeziku sa više od 20 reči i fraza koje se koriste za opisivanje različitih vrsta ove pojave.
Pročitaj i: Prirodni fenomen koji možete da vidite samo na Bajkalskom jezeru
Pa tako postoji reč za dugu koja se nalazi na Zemlji – uakoko, stojeću dugu – kahili, jedva vidljivu dugu – punakea i mesečevu dugu – a nuenue kau po, između ostalih. U havajskoj mitologiji duga je simbol transformacije te put između Zemlje i Neba – kao što je to slučaj i u mnogim drugim kulturama širom sveta, piše Putni kofer.
Kako bi pomogli i lokalnom stanovništvu i posetiocima ostrva da uoče što je moguće više duginih boja, Besindžer i nekoliko njegovih kolega razvili su aplikaciju RainbowChase. Ona prikuplja informacije o vremenu u vašoj blizini, i pomaže korisnicima da pronađu potencijalna mesta sa uslovima na kojima nastaju duge.
Tim takođe planira da proširi pokrivenost aplikacije na kopneni deo Sjedinjenih Država i širom sveta u predstojećim mesecima. Samo se pobrinite da potražite dugu u ranim jutarnjim ili večernjim satima, kada se sunce nalazi na 40 stepeni od horizonta – jer tada su vam šanse najbolje, tvrdi Besindžer.
Foto: little plant on Unsplash
