Slučaj učitelja glume kojeg su učenice prijavile za silovanje i seksualno zlostavljanje podsetio nas je na jednu užasnu činjenicu: Veoma je teško zaštititi decu od ovakve vrste opasnosti. Isti slučaj naveo nas je da se zapitamo: Ako naša deca nisu na sigurnom kada su sa učiteljem ili trenerom – gde su onda sigurna?
Primeri poput ovog koji se dogodio u beogradskoj školi glume možda su retki, ali dečiji seksualni predatori su stvarni. Oni postoje. I posebno je uznemirujuća činjenica što predator može da bude (i u velikom broju slučajeva jeste) osoba iz vašeg okruženja, veoma bliska sa detetom.
I zato je od velike važnosti da svoje dete, pre svega, naučite prvom i osnovnom pravilu: “Nema tajni”.
S tim u vezi, evo i nekoliko strategija koje vam mogu pomoći u zaštiti deteta od seksualnog predatora.
- Naučite dete da tajne nikada, ama baš nikada nisu ok.
Statistika kaže da su deca najosetljivija na predatore 9 – 12 godina, jer im u tom periodu roditelji daju malo više slobode. Takođe, dodatno su ranjivi jer su “podložni čuvanju tajni”.
Dakle, deca treba da nauče da ništa ne kriju od roditelja, pa čak ni kada im baka ili deka krišom daju slatkiš. Reč “tajna” trebalo bi da bude poput alarma koji se uključuje u dečjoj glavi.
- Naučite dete da veruje svom osećaju.
Ako detetu nečiji dodir ne prija i osećaju da je to nešto pogrešno, onda moraju da kažu ne – čak i odrasloj osobi.
Sve što se detetu ne dopada, makar to bio i nečiji zagrljaj, dete bi trebalo da kaže – i toj osobi, ali i vama.
Pogledaj i: Rečenice kojima rušite samopouzdanje deteta, ali i svoj autoritet
Niko ne želi da mu dete bude nevaspitano i bezobrazno, ali ako ga učite da radi samo ono što odrasli kažu to bi moglo da dovede do problema.
- Budite vidljivi u životu svog deteta.
Ne morate da se pojavljujete na svakom fudbalskom treningu ili Savetu roditelja, ali bi trebalo da se predstavite svakoj odrasloj osobi koja je u bliskom kontaktu sa vašim detetom i date do znanja da ih “posmatrate”.
Seksualni predatori znaju da im je mnogo bezbednije da targetiraju decu čiji su roditelji manje zainteresovani, odnosno manje obraćaju pažnju.
Dakle, predstavite se treneru, dajte mu do znanja da ćete s vremena na vreme doći da pogledate trening. Upoznajte učitelja ili nastavnika i kažite mu da jedva čekate da razgovarate sa detetom o svim aktivnostima koje se dešavaju u školi.
Time šaljete poruku “ja sam prisutan u životu svog deteta i razgovaram sa njim o svemu”.
- Obratite pažnju sa kim je vaše dete blisko.
Nastavnici bi trebalo da budu uključenji u život vašeg deteta u školi, možda i na nekim vanškolskim aktivnostima. Fudbalski trener vašeg deteta treba da bude povezan sa njim tokom treninga i utakmica.
Obratite pažnju na osobe koje potencijalno prelaze granice bliskosti i postavite pravila kome je dozvoljeno da bude nasamo sa vašim detetom.
- Održavajte zdravu komunikaciju kod kuće.
Veća je verovatnoća da će vam dete ispričati neku neprijatnu situaciju ako ima naviku da sa vama razgovara o tome kako mu je protekao dan.
Na putu do kuće, za večerom, pred spavanje… Odaberite vreme kada će svi članovi porodice, uključujući i vas, razgovarati o tome kako su proveli dan. Uvedite pravilo da svako kaže šta je bilo sjajno tog dana, a šta nije.
Ako vam dete ispriča nešto sumnjivo – ostanite smireni. Zahvalite mu se što je sa vama podelilo tu informaciju i probajte da mu postavite neka pitanja da biste dobili malo više detalja. Na primer “da li ti je to zasmetalo” ili “zvuči kao da ti se to nije svidelo”.
Kada dobijete sve informacije, proverite ih. Na primer, ako se postupak nekog nastavnika prema vašem detetu nije svideo idite u školu i odlučno recite da vam je zasmetalo to i to. Ako je taj postupak zaista bio nevin, na tome će se i završiti.
Foto: Caleb Woods / Unsplash
