Ukoliko želite da se vaše dete lakše i lepše probije do ciljeva koje je sebi zacrtalo, važno je da mu od prvog dana date „instrumente“ za to, a oni se nalaze upravo u vašem domu, u kućnoj biblioteci. Jer studije pokazuju da mališani koji rastu u domu u kom ima bar 80 knjiga imaju veće šanse da budu dobri učenici, a u budućnosti će verovatnije biti uspešni, kojim god poslom se bavili.
Koliko knjiga se otprilike nalazi u vašem domu?
Autori istraživanja na temu kako čitanje knjiga u adolescenciji utiče na pismenost, uspeh u školi i tehnološke veštine ispitali su 160.000 odraslih ljudi tokom nekoliko godina. Rezultati koje su dobili otkrivaju da oni koji su u svom domu imali bar 80 knjiga isticali su se kasnije u oblastima kao što su jezici, matematika, ali i informacione tehnologije.
Skandinavske porodice imaju najveće kolekcije knjiga, Amerikanci su u sredini, dok su Čile, Grčka, Italija, Singapur i Turska na začelju
„Deca koja odrastaju okružena knjigama mnogo brže napreduju od drugih, a i uspešnija su u odraslom dobu i lakše se snalaze u situacijama kada je potrebno brzo reagovati i rešiti problem“, piše u izveštaju. Štaviše, oni koji potiču iz ovakvih porodica, čak i ako bi završili samo srednju školu, bili bi jednako obrazovani kao njihovi vršnjaci s univerzitetskom diplomom a koji nisu rasli uz kućnu biblioteku.
Ne važi pravilo što više to bolje
Studija koju je vodila dr Džoana Sikora sa Australijskog nacionalnog univerziteta otkrila je da su najveću korist u odraslom dobu imali oni koji su rasli u kući gde je bilo između 80 i 350 knjiga – veći broj od toga nije davao bolje rezultate. A ono što će se naći u biblioteci često je određeno time gde su živeli ispitanici – od 31 države obuhvaćene istraživanjem, skandinavske porodice imaju najveće kolekcije: 14 odsto Norvežana i 13 odsto Šveđana u svojim domovima imaju preko 500 knjiga, Amerikanci u proseku imaju 114 dela, dok recimo Čile, Grčka, Italija, Singapur i Turska uglavnom imaju manje od 80 naslova. Nažalost, među ispitanim zemljama nema Srbije, te ne znamo kakva je situacija kod nas.
Uticaj digitalnih medija
Logično pitanje koje se nameće jeste efekat sve većeg broja digitalnih knjiga. Ovo istraživanje kaže da je preuranjeno govoriti da su štampane knjige prevaziđene i da njihov uticaj više nije toliko velik. Ali se i e-knjige i te kako računaju u kućnu biblioteku, pod uslovom da ih deca i čitaju, a ne samo da ih skidaju s neta.
„Veličina kućne biblioteke pozitivno utiče na povećanje nivoa digitalne pismenosti”, svakako je važan zaključak.
Kako to tačno pomaže
Dva faktora su presudna ovde, tvrdi studija. Prvi je uticaj koji ima odrastanje u okruženju koje podržava znanje i učenje, jer su navike i „uobičajeno“ ponašanje ono sa čim rastemo i srastamo. Sa druge strane, što više čitamo, razvijaju nam se različite veštine.
„Ljudi koji su čitali mnogo u detinjstvu celog života će tragati za novim saznanjima, lakše će učiti nove veštine, lakše će se izboriti sa preprekama”, rezultati su do kojih su došli naučnici.
80 knjiga košta manje od dopunskih časova
Ova studija pokazala je da su čak i oni koji su završili fakultete a nisu rasli okruženi knjigama imali probleme sa učenjem i pamćenjem, kao i slabiji prosek. Zato je apsolutno jasno da je kupovina knjiga za kućnu biblioteku sjajna investicija u budućnost vašeg deteta.
Na ovaj način, pokazalo je istraživanje, vi ćete detetu dati prednost koju bi im donele godine formalne edukacije.
Takođe, deca kojima roditelji nisu u mogućnosti da omoguće studije tako će dopuniti svoje znanje, a ako se krene s tim na vreme, i povećaće im se i šanse za stipendije.
Konačno, čak i ako finansijske prepreke ne postoje, studija pokazuje da odgajanje deteta u knjižnoj atmosferi pojačava njegov uspeh na studijama i pomaže mu da dostigne svoj puni potencijal.
Autor: Original
Foto: iStock
