Sigurno ste čuli neke roditelje kako svojem detetu kažu: “Ako odmah ne dođeš ovamo, krećem bez tebe”. Da li ste i vi nekada rekli nešto slično svom detetu?
Takve pretnje nikada nisu dobra zamisao, smatra nemački online savetnik za pitanja o vaspitanju dece, Ulrih Ricer-Zahs, dodajući da se roditelji koji ih postavljaju samo zavaravaju da su one učinkovite.
On kaže da je puno klišea koji se temelje na zastarelim ili pogrešnim pretpostavkama o tome kako deca funkcionišu.
Ne možete kazniti dete baš svaki put kada se ne ponaša onako kako ste vi zamislili. Pretnje i ucene koje se ne ponavljaju često, i više su izuzetak nego pravilo verovatno neće imati velik uticaj na detetov razvoj i njegovo poimanje realnosti i života. Ali ako se vaspitanje uvek temelji na takvim metodama, velika je verovatnoća da će one ostaviti trag.
Ako zapretite kaznom, morate je brzo sprovesti i to se mora jasno odnositi na tačno određeno (ne)delo.
Pretnjom da ćete dete izbaciti iz automobila ako se ne smiri samo plašite dete. Ona nema učinka. Pretnje nisu oblik discipline i najčešće ne nude nikakav uvid u to zbog čega je detetovo ponašanje loše. Ne daju detetu bolji način ponašanja i nisu povezane s vrednostima. Češće se koriste kao način kažnjavanja deteta ili ga čine uplašenim, u nadi da će se ponašanje promeniti.
Ricer-Zachs upozorava da će vam u jednom trenutku ponestati drastičnih pretnji ili će one prestati da budu delotvorne. Kako biste reagovali kad bi vam dete na pretnju odgovorilo: “Ok, uradi to!”
Ako detetu prijetimo nečim što ne možemo izvršiti, to je kao da “pucamo u prazno” i ništa nismo postigli. S vremenom, dete će prestati da nam veruje i buduće prijetnje kaznom neće biti delotvorne, piše N1.
Ako pretnja nije bila učinkovita, dete treba kazniti u skladu s izrečenom pretnjom. Sigurno je da ga nećete izbaciti iz automobila. Jako je važno biti dosledan kod provođenja kazne, što znači da nećemo naknadno pregovarati oko dužine kazne, “pomilovanja” itd.
Prema njegovom mišljenju, pribegavanje scenariju “ako-tada”, učinkovito je kada mu je cilj podučiti dete nekom pravilu, ograničenju ili normi. Na primer, kada treba postaviti jasna pravila o upotrebi mobilnog telefona.
Taj scenario može da se primeni i da bi se ukazalo na neželjene posledice nedoličnog ponašanja. Na primer: “Ako ne uradiš domaći, biće problema kad dođeš na nastavu.”
I još jedna važna napomena – nikada dete ne smemo kažnjavati na način koji mu bilo kako onemogućuje zadovoljavanje osnovnih potreba, poput “danas za tebe nema večere”.
Foto: Profimedia
