Kako dete raste, glasovi potpuno nepoznatih osoba postaju mu sve interesantniji.
Mozak malog deteta posebno je prilagođen glasu njegove majke. Mozak tinejdžera definitivno nije.
Taj zaključak, objavljen 28. aprila u Journal of Neuroscience, možda na prvu loptu deluje previše očigledan, pa čak i smešan. Ali studija neuronaučnika Danijela Abramsa sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford, koji je i sam roditelj dva tinejdžera, ukazuje na nešto mnogo dublje.
Naime, kako deca odrastaju i proširuju svoje društvene veze izvan svoje porodice, njihov mozak treba da se prilagodi tom odrastajućem svetu. „Baš kao što je beba okrenuta majci, adolescenti imaju ovu drugu klasu zvukova i glasova u koje treba da se uklope“, kaže Abrams.
On i njegove kolege skenirali su mozgove mladih ljudi starosti od 7 do 16 godina, dok su slušali glasove ili njihovih majki ili nepoznatih žena. Da bi se eksperiment pojednostavio na samo zvuk glasa, reči su bile obesmišljene: teebudieshavlt, keebudieshavlt i peebudieshavlt. Dok su deca i tinejdžeri slušali, pojedini delovi njihovog mozga su se aktivirali.
Pročitaj i: Šta je RIE roditeljstvo i kako funkcioniše?
Prethodni eksperimenti Abramsa i njegovih kolega pokazali su da određeni delovi mozga dece uzrasta od 7 do 12 godina – posebno oni delovi koji se odnose na nagrađivanje i skretanje pažnje – jače reaguju na mamin glas nego na glas nepoznate žene. „U adolescenciji pokazujemo upravo suprotno od toga“, kaže Abrams.
U istim tim regijama mozga kod tinejdžera, nepoznati glasovi su izazvali jače reakcije od glasova njihovih majki. Čini se da se taj prelazak dešava između 13. i 14. godine.
Nije da ove oblasti mozga adolescenata prestaju da reaguju na mamu, samo umesto toga, nepoznati glasovi postaju vredniji pažnje, piše Science News.
I upravo tako treba da bude, tvrdi Abrams. Istraživanje novih ljudi i situacija je obeležje adolescencije.
Glasovi mogu nositi moćne signale. Kada su devojčice koje su bile pod stresom čule glasove svojih majki na telefonu, hormoni stresa su opali. Međutim, to nije važilo kada su pročitali poruke svojih majki.
Trenutni rezultati podržavaju ideju da se mozak menja kako bi reflektovao nove potrebe koje dolaze sa vremenom i iskustvom, kaže Lesli Selcer, biološka antropološkinja. „Kako sazrevamo, naš opstanak sve manje zavisi od podrške majke, a više od naših veza sa vršnjacima“.
Nije jasno koliko je ova neuronska promena univerzalna. Rezultati bi mogli da budu drugačiji u različitim odnosima između majke i deteta, uključujući one koji imaju različite stilove roditeljstva, ili čak istoriju zanemarivanja ili zlostavljanja, kaže Seltzer.
Foto: Karolina Grabowska
