Jeste li ikada osećali krivicu zbog nečega što ste izgovorili svom detetu? Ili su reči koje su izašle iz vaših usta upravo one fraze koje su vama govorili vaši roditelji (a zakleli ste se da nikada svom detetu nećete reći ništa slično), i da na taj način nikada ne biste razgovarali sa prijateljem, na primer.
Ako se odmah kajete zbog onoga što ste rekli detetu, nije iznenađujuće ako se vaše ono stalno raspravlja sa vama. Ali nemojte zbog toga da se osećete loše jer svi mi pravimo greške i ponekad kažemo ono što ne želimo.
Adela Fejber i Elejn Mazliš u svojoj knjizi Kako da pričate da bi vas deca slušala i slušajte da bi vam deca pričala govore o devojci u kasnom tinejdžerskom dobu koja je koristila porodični automobil. Otac je uvek insistirao da vrati auto sa punim rezervoarom i nije voleo ljude koji kasne, pa je tinejdžerka bila u problemu kada je morala da se vrati kući na porodično okupljanje, a nije imala vremena da svrati na pumpu.
Da li da napuni gorivo i rizikuje da zakasni, ili da stigne na vreme sa pola rezervoara? Na kraju je uspela i jedno i drugo, a kada je stigla kući i rekla ocu da je uspela da dođe na vreme i napuni rezervoar, on ju je upitao da li je sipala ulje.
Mi roditelji imamo naviku da primećujemo kada nešto nije u redu, a često ne primećujemo kada deca sve urade kako treba. Kada deca shvate da roditelji to ne primećuju, vremenom prestanu da se trude.
Dakle, koje to stvari govorimo deci a čime ih ne motivišemo i ne pokazujemo poštovanje?
Požuri, tako si SPOR. Da je do tebe, nikada ne bismo stigli na vreme u školu.
RAZOČARAN sam u tebe. Moglo je to i bolje!
Sigurno ćeš dobiti peticu ako ceo dan sediš i igraš igrice. Toliko si LENJ.
Jezik koji koristimo u komunikaciji sa svojom decom ključan je za razvijanje pozitivnog osećaja lične vrednosti. I zato nikada, ni u kojim situacijama, nemojte da:
- Etikatirate dete
Što više govorite detetu da je bezobrazno, sebično, lenjo, smotano i sl. oni sve više veruju u to što im govorimo i prihvataju to kao deo svog identiteta. - Razočaran sam u tebe
Ovo je jedna od najštetnijih stvari koje možete da kažete svom detetu. Iako nije uvek očigledno, deca žude za roditeljskim potvrdama i odobrenjima. Ovom rečenicom im dajete do znanja da to nemaju. - Ponosan sam na tebe
Verovatno se pitate šta nije u redu sa ovom izjavom. Definitivno nije najgora stvar koju možete reći detetu i svi smo to rekli kada smo želeli da pohvalimo njihov uspeh. Međutim, od ključnog je značaja da podstičemo decu da cene sebe, a ne da zavise od našeg suda o njima. Hrabrite ih da sami procene svoja dostignuća tako što ćete im reći Trebalo bi da si ponosan na sebe zbog toga ili Šta si danas uradio zbog čega si ponosan? - Ako
Kad pokušavamo da nateramo dete da uradi nešto, često kažemo „ako“. Na primer, ako ne središ sobu ne možeš da ideš napolje. Zamenite „ako“ sa „kada“ i dobićete potpuno drugačiji odgovor. Prva varijanta ukazuje na opciju, druga na poverenje da će oni srediti sobu, a kada to urade, mogu da izađu napolje. - Ali
Kada dodate „ali“ u rečenicu negirate ono što ste prethodno izgovorili i vaše dete čuje samo ono negativno što dolazi posle „ali“. Na primer – Potrudila si se da središ sobu, ali si knjige ponovo stavili na pogrešno mesto. Umesto toga možete reći Bravo što si sama sredila sobu! Nego, je l se sećaš da smo ubacili police da tu držimo knjige? - Ti si jako pametan/pametna.
Studije su pokazale da pohvale tipa „mamin pametni dečak“ zapravo štetne za decu. Deca koja dobijaju pohvale za svoju inteligenciju obično imaju lošije rezultate od dece koja dobijaju pohvale za svoj trud i stav.
Reči su moćne i oblikuju naša iskustva. Ono što pokušavamo da uradimo kao roditelji jeste da koristimo reči da podstaknemo dobro ponašanje i izgradimo snažan osećaj lične vrednosti.
A ako i nekad pogrešimo, uvek možemo da se izvinimo i kažemo „Žao mi je što sam vikala na tebe“.
Pročitaj i: Emocionalno ponižavanje u detinjstvu siguran put do mentalnih poremećaja u odraslom dobu
Izvor: Your Tango
Foto: Kindel Media
