Davno je postalo jasno da će nove digitalne tehnologije promeniti gotovo svaki aspekt naših života, njihov napredak međutim ne prestaje da nas iznenađuje, kao i nove sfere na koje nam ukazuju.
U vremenima kolapsa tradicionalnih medija, masovno informisanje preusmereno je na različite platforme, gde se sadržaji distribuiraju ponekad (ili češće) bez cenzure, a ponekad i bez ikakve kontrole nad njima.
Iako je u poplavi informacija teško razlučiti šta je provereno tačno, šta delimično, a šta krajnje izmišljeno, digitalne tehnologije su omogućile kreiranje jednog posve novog sistema promišljanja sadašnjice – kreiranja ličnih zaključaka na osnovu svih raspoloživih informacija.
Mnoge tehnološke novine okupile su i kreirale posve novu publiku koja se razvija apsolutno oslobođena jezika i logike tradicionalnih medija. To, naravno, otvara brojna pitanja i problematike, najpre medijskog opismenjavanja koje je, u ovom slučaju prepušteno tehnološkoj stihiji, pa daljih medijskih zloupotreba, sada manje javno vidljivih. Ipak, mnoštvo sadržaja koje je javno dostupno otvara mogućnost našeg izbora čemu se i na koji način prikloniti. Jedna od tih malenih a značajnih mogućnosti koje nam je tehonološka revolucija omogućila svakako je podkast (Podcast), sa svime što je taj fenomen doneo.
Iako ga u ovom trenutku mnogi smatraju već davnom prošlošću usled najezde sasvim novih dugih evolutivnih onlajn procesa, podkast u Srbiji, čini se, tek je „očešao“ javnost i neznatnim delom zaintrigirao publiku. Medijska pismenost načelno pa i tehnološka zaostalost u odnosu na ostatak sveta, svakako su doprinele da taj čarobni svet i raznolikost sadržaja koje podkast sobom donosi, ostanu negde na margini, iako je sam princip na koji se sadržaj ovim putem distribuira više nego dostupan svima, pa i vrlo pogodan za emitovanje onog sadržaja koje je krajnje potisnuto na javnim informativnim servisima ili ga uopšte nema.
Šta bi onda jednom prosečnom konzumentu dnevnog sadržaja značio fenomen podkasta? Jednostavno objašnjeno, u pitanju je digitalna datoteka sa određenim audio ili audio-video sadržajem, koja se distribuira putem interneta. Dakle, jedan šarenoliki aspekt radio programa, koji nije isporučen u određeno vreme (kao što je to bio slučaj sa klasičnim radio programom), već je automatski odaslat na uređaj slušaoca, zahvaljujući datoj tehnologiji. Audio kompresijom, fajl se čuva na uređaj i prepušten je samom korisniku da odredi kada će i u kom trenutku da ga sluša.
Iako je već passe, kao što rekosmo, istorija podkasta počinje ne tako davne 2003. godine, kada su razne tehnološke mogućnosti bile testirane. Sada kada sagledamo čitav razvoj podkasta sa distance ubrzanog protoka vremena, nije teško zaključiti da njegovu istoriju čini istorija tri različite tehnologije: kompresovanog audio sadržaja, RSS fidova i prenosnih muzičkih plejera. Kombinujući njihove različitosti, došlo se do zaključka kako one zapravo mogu da funkcionišu zajedno. I taj zaključak je proizveo podkast.
Dakle, tako je svako mogao da ima svoju „radio stanicu“, emisiju i, samim tim, poligon za animiranje publike. Napraviti podcast, tehnički gledano, ne zahteva nikakvo posebno predznanje, dok se kvalitet meri autorskim konceptima. Jasno, ni velike korporacije nisu propustile priliku da svojim produkcijama pridodaju podkaste, što je stvorilo jedno nepregledno tržište. Samim tim, za ovo kratko vreme, podkast je širom sveta uspeo da kreira publiku različitih afiniteta i ukusa. Odustavši od teledirigovanog sadržaja, ta publika tražila je odgovore na pitanja koja vrlo često nije uspevala da dobije u jednostrano orijentisanim medijima. Tako je upravo serija podkasta umnogočemu odlučivala tokom brojih političkih previranja u poslednje vreme, tokom impičmenta u Americi recimo, gde su upravo podkasti odigrali presudnu ulogu u rešavanju krize i kreirali javno mnjenje. Na drugom kraju sveta, mnogi opozicioni političari krče svoj put zahvaljujući podkastima, te je recimo u Singapuru, gde većinu medija kontroliše vlast, lider tamošnje demokratske partije koristio mogućnosti podkastinga kako bi distribuirao svoje parole.
Kriza uslovljena pandemijom virusa korona, koja je praktično čitav svet stavila u izolaciju, dovela je do toga da su negde podkasti bili jedino sredstvo informisanja. U poplavi različitih informacija, počev od toga kako je taj novi virus mogao da nastane, preko toga kako sve može da se prenosi i koliku je ulogu u tome odigrala 5G mreža, pa sve do toga da li ćemo pre izumreti ili naći lek protiv bolesti odnosu vakcinu koja bi sprečila njeno novo širenje, ljudi širom sveta u svojim samoizolacijama nisu uspevali da dođu do jedinstvenih logičnih informacija koje, ako ništa drugo, ne bi proizvodile dodatnu histeriju od one koja je već bila nametnuta. Iz kućnih izolacija, tako, nastajali su serijali podkasta na temu koronavirusa, bilo da su u pitanju razgovori sa eminentnim stručnjacima, bilo da su debate sa teoretičarima zavera. Treba li reći da je snimanje podkasta u vreme samoizolacija, na gotovo sve raspoložive teme – a ne samo koronavirusa – bila jedna od najdinamičnijih aktivnosti. Kod onih, naravno, koji su tehnologiju znali da koriste, a koji nisu želeli da im ograničenje kretanja uskrati kreativnost.
Naravno, podkasti nisu samo poligon za emitovanje informativnog sadržaja – naprotiv – još češće idu uz različite umetničke forme ili ih stilizuju na sebi svojstven način. Jedan od slušanijih podkasta, tako, prethodnih godina bio je onaj koji je pratio hit popularnu seriju Černobilj (HBO), dok se među originalnijim ističe podkast Rona Mura, pisca i producenta naučno-fantastične drame Battlestar Galactica, koji na svom podkastu komentariše svaku epizodu serije, a izbačeni novinari CBC-a (Canadian Broadcasting Corporation) odašilju vesti i druge emisije podkast načinom.
Tako su neki podkasti već adaptirani i u scenarija za filmove i serije, posebno oni koji su pisani direktno kao podkast, a koji se u svom sadržaju često bave adaptacijom nekog dramatičnog događaja. Romani i novele našli su svoje mesto među podkastima, tvoreći tako jednu sasvim novu dimenziju donedavno poznatih audio-knjiga, jer su na najbolji način kombinovali oba principa “čitanja romana”. Podkasti knjiga (mahom fantastike) podeljeni su u epizode, koje se isporučuju poput televizijskih serija – u određenim intervalima. Brojni zvučni efekti obogaćuju audio sadržaje, te je jedno istraživanje pokazalo da su u velikoj meri brojni čitaoci prešli na ovaj način konzumiranja pisanog sadržaja.
Neminovan je bio i prelazak na vodkast. U ovom slučaju, spojene su mogućnosti video kluba, odnosno onoga što se danas zove video on demand, sa tehnikom podkasta. Tako je nastalo nekoliko interesantnih web serija, koje odlikuju manipulacija za slikom i zvukom, čime je produciranje ovakvih sadržaja dovelo do sasvim novih i neočekivanih napredaka. Kao dobar primer toga, posebno treba obratiti pažnju na zombi seriju Dead End Days, koja bila je prva serija tog tipa sa ogromnim komercijalnim uspehom pre svega.
I na kraju da ne zaboravimo i, verovatno, u svetu najpopularnije podkaste – verske! Mnoge religijske grupe osmislile su da drže svoju pastvu budnom tako što su napravile serijale o svojim crkvama i dogmatskim učenjima. Tako Godcasting koriste mnoge religijske grupe, a mnoge su crkve osmislile podkast mise, za one vernike koji bi, opčinjeni novim tehnologija, možda propustili jedno bogomdano jutro.
Jednostavno rečeno, na ovakve izazove koje donose prenosivi uređaji, tehnološki napreci i internet revolucija samo su retki imuni. Jeftin, pristupačan i potencijalno vrlo uticajan način prenošenja sadržaja dodatno je ubojit. Samo treba u tom mnoštvu pronaći pravi.
A šta vi mislite, da li su podkasti prevaziđeni?
Tekst: Dragan Jovićević / Original
Foto: Unsplash
