Svi smo u osnovnoj školi učili o geološkim erama i znamo da zvanično živimo u kenozoiku, konkretnije u kvartaru, a najpreciznije – u periodu koji se zove holocen. Ipak, zbog svega onoga što nismo naučili kada je trebalo, doba u kome se nalazimo dobilo je drugo ime – antropocen!
Naime, antropocen je nezvanično geološko doba, termin koji se koristi za opisivanje najnovijeg perioda u istoriji Zemlje, kada je ljudska aktivnost počela da ostavlja značajne posledice na klimu i ekosisteme planete.
Ovaj naziv su iz grčkih reči „anthropo“ (čovek) i „cene“ (novo) skovali i popularizovali biolog Eugen Stormer i hemičar Pol Krucen 2000. godine, ali kako naučnici još uvek debatuju oko toga da li su antropocen i holocen toliko različiti, ovaj termin još uvek nije usvojen, tj. ne vodi se zvanično kao nova epoha – iako je očigledno da smo toliko toga promenili na gore.
Kada je počeo antropocen?
Debata koja traje treba da odgovori na pitanje – ako jeste novo geološko doba, kada je počelo? Prema popularnoj teoriji, to se desilo sa industrijskom revolucijom, krajem 18. i početkom 19. veka, kada je ljudska aktivnost počela da vrši značajan uticaj na ugljenik i metan i Zemljinoj atmosferi. Drugi pak veruju da bi za početak antropocena trebalo da se računa 1945. godina, kada su prvi put testirane atomske bombe, a potom bačene na Hirošimu i Nagasaki. Tada nastale radioaktivne čestice su otkrivene u uzorcima zemljišta širom sveta. Ipak, Anthropocene radna grupa saglasila se da razlike između holocena i antropocena definitivno postoje, a da su one počele 1950. godine, kada je počelo „Veliko ubrzanje“, dramatični porast ljudskih aktivnosti koje utiču na planetu.
Nažalost, kao da još uvek nisu svi svesni posledica koje se dešavaju, te su mnoge javne ličnosti, svesne odgovornosti koje njihova popularnost nosi, rešili da podižu svest o promenama, pre nego što bude prekasno.
Kako se boriti?
Najpoznatiji klimatski aktivista među poznatima je oskarovac Leonardo DiKaprio, koji je ekskluzivno za Original pričao o svojoj borbi i o tome zašto još uvek veruje da je spas planete moguć.
Takođe veoma popularni aktivisti su i članovi muzičke grupe koja je blistala početkom 21. veka, Gotan Project, Argentinac Eduardo Makarof i Švajcarac Kristof Miler, koji su razvili projekat koji se zove upravo – Antropoceno – jer tako žele da podignu svest o tome šta činimo planetu i da pomognu sprečavaju katastrofe.
– Šesto izumiranje života na Zemlji, klimatske promene, povećanje kiselosti okeana, porast nivoa mora, nestašica pijaće vode, zagađenje vazduha, krčenje šuma, nuklearna kontaminacija, pandemije, požari, poplave i nakupljanje plastike, sve su to posledice ljudskog delovanja. I svi, na svakom nivou društva, treba da učinimo sve da predupredimo katastrofu. Mi smo odlučili da se borimo najjačim oružjem koje imamo – našom muzikom. Svojim pesmama želimo da pojačamo svest o krizi koja se već dešava, a niko se prema njoj ne odnosi tako – objašnjavaju članovi Gotan Projecta (MÜLLER & MAKAROFF) zbog čega su se odlučili za ovaj pravac.
U sklopu svoje misije za spas planete, ovaj dvojac pionira u umetnosti spajanja tradicionalnog tanga i modernog popa uz elektronsku muziku, dolaze u Srbiju, gde će u Evropskoj prestonici kulture 12. marta održati koncert u Hali 1 Novosadskoj sajma.
Foto: Pexels
