On kaže da je njegova tajna što se u projekte uključuje sa 150 odsto energije, a trenutni mu je cilj da motiviše ljude širom sveta da komuniciraju svoje strasti i da se bore za ono što može da promeni stvari. Njegovo ime je Jusuf Omar i on je nagrađivani novinar koji je svestan moći koju nam daje mobilni telefon koji uvek nosimo sa sobom.
Nedavno je bio gost Beograda, gde je za preko sto mladih ljudi iz cele Srbije održao besplatnu radionicu u organizaciji Unicefa o mobilnom novinarstvu. Mladi aktivista je pokretač inicijative „Hashtag Our Stories“, poznat je po svom novinarskom radu za CNN, a najveći uspeh mu je nagrada Fondacije „Tomson“. Cilj radionice koja je protekla veoma uspešno bio je da podstakne mlade ljude da podele svoje stavove i mišljenja o ciljevima održivog razvoja.
Šta je najvažnije što mora da nauči neko ko želi da postane mobilni novinar?
– Najvažnije saznanje je da je moć dostupna i nalazi se u našem džepu. Većina nas poseduje pravi „ferari“ u džepu, ali vozimo ga u kontrasmeru. Ne razumemo i ne koristimo pun potencijal mobilnih telefona i svega što tehnologija i internet nose. Ako je pisana reč moćnija od mača, onda verujem da mobilni telefon predstavlja atomsku bombu promene, ali u ovom trenutku način na koji koristimo tehnologiju deluje kao velika propuštena šansa.
Koja društvena mreža je trenutno najmoćnija platforma?
– Po samom broju korisnika, Fejsbuk je najmoćnija platforma, s trećinom čovečanstva koje ga koristi, ima preko dve milijarde ljudi. Ali ukoliko želite da promenite stvari i da utičete na druge ljude po pitanju održivog razvoja ili o bilo kojoj drugoj gorućoj temi, morate da imate podjednako prisustvo na više različitih platformi. Morate da budete prisutni svuda!
Da li to znači da svako može da bude mobilni novinar?
– Mladi ljudi će biti oni koji će snositi posledice većine odluka koje su donose danas ili koje su donete čak i pre njihovog rođenja. Zato moraju da se pokrenu i uključe. Oni nasleđuju ovaj svet, sa svim problemima koje nisu nužno oni stvorili, ali za koje će morati da nađu rešenja. Moja generacija je umorna od gledanja problema, želimo odgovore. Potrebna su nam rešenja.
U nekim državama postoje restrikcije korišćenja mobilnog interneta i nekih platformi poput Skajpa i Whatsappa, šta je vaše mišljenje o tome?
– Verujem da informacije treba da budu slobodne i da internet mora biti otvoren i dostupan svima. Takođe verujem da u 2019. godini ne možete vršiti represiju i cenzuru nad informacijama, čak ni u onim zemljama gde vlast to može. Ako inicijator neke bitne priče želi da to dođe do svetske javnosti, on će naći način i kanale kako da svoj sadržaj prilagodi, zaobići će restrikcije i doći će do ljudi.
Šta mislite o novoformiranom svetu influensera i njihovom uticaju na mlade ljude?
– Došli smo u takvu situaciju u kojoj bilo ko može da postane „mikroselebriti“ ili „mikroinfluenser“, ali mnogo energije i pažnje odlazi na stvari kao što su mejkap tutorijali i na slične stvari. Pažnja bi trebalo da nam bude usmerena na to kako da podstaknemo stvaranje konstruktivnog sadržaja, to bi svim učesnicima u digitalnom svetu trebalo da bude prioritet. Fokus treba da nam bude na stvaranju i podsticanju stvaranja dobrog, autentičnog, bitnog sadržaja. Onda će se desiti velike stvari.
Da li influenseri mogu postati bitan kanal komunikacije za teme kao što su održivi razvoj?
– Usmeravanje energije ka konstruktivnim rešenjima, pozitivnim pričama fokusiranim na stvarna pitanja koja imaju efekta na živote mladih ljudi, mislim da je to ono na šta bi trebalo da usmeravamo pažnju mladih ljudi. Sa druge strane, preplavljeni smo pojavama kao što su „clickbait“ naslovi i zato svaki dan moramo da stvaramo sadržaj koji je bitan, ali koji ima mogućnost da putuje i da se širi.
Kako navesti mlade ljude koji su indiferentni da budu aktivniji?
– Kao govornik trudim se da što više uključim pojedince i da izvodim praktične vežbe. Sebe vidim kao svojevrsnu platformu za storiteling, koja uvek dolazi u paketu sa energijom. I ljudi će na tu energiju odgovoriti energijom: pozitivno, zabavno i nadahnjujuće, dakle uzvratiće mi. U suštini se radi o tome da vas publika na neki način imitira, vraćajući vam recipročnom merom. Tako je bilo i u Beogradu na radionici koju je organizovao Unicef. Reakcija mladih ljudi je bila fenomenalna.
Radite mnogo takvih događaja, upoznali ste puno mladih ljudi, šta je njihov najveći problem na globalnom nivou?
– Mislim da u današnjem svetu ljudi imaju puno frustracija i ne znaju kako da komuniciraju. U delovima Južne Afrike, gde sam bio stacioniran godinama, u Indiji, na Bliskom istoku, često ne znaju čak ni da pišu i čitaju, nepismeni su, pa je često jedini način izražavanja njihovih frustracija kroz kamere mobilnih telefona. Upravo takvi video-snimci i fotografije proizveli su društvene promene i pokrete kao što je, recimo, „Arapsko proleće“. Mladi ljudi se često osećaju tako jer ne dostižu svoj potencijal, ni psihički ni fizički. Dok se tako osećaju, nećemo napredovati. Zato se slažem sa Unicefovom misijom da moramo da ih naučimo i da im omogućimo da dosegnu svoj potencijal i onda je svet njihov.
Tekst: Ivanka Rendulić
Foto: Maccfoto, New Media Team
