Ako sa nekim započnete konverzaciju o radnim vrednostima – verovatno vam neće trebati mnogo vremena da dođete do Maslovljeve hijerarhije potreba – najpoznatije teorije poznatog američkog psihologa Abrahama Maslova.
Njegova piramida sastoji se od fizioloških, psiholoških i potreba za samoostvarenjem. Kada su naše osnovne fiziološke potrebe ispunjene tražimo sigurnost, zatim ljubav i pripadnost, zatim samopoštovanje, i na kraju samoostvarenje. No, ova piramida sagrađena je pre više od pola veka, a psiholozi su zaključili da joj je neophodna obnova.
Kada se osvrnemo na psihološka istraživanja iz poslednjih nekoliko decenija, teško je protivrečiti Maslovljevoj polaznoj tački. Jer, ako naše osnovne potrebe nisu zadovoljene, teško da ćemo moći da se fokusiramo na bilo šta drugo. Ako, na primer, imate posao koji nije dobro plaćen i brinete o tome kako ćete da preživite mesec, velika je šansa da nećete trošiti mnogo vremena na samoostvarenje.
Maslovljeva piramida nastala je 1943. godine, u vreme kada na radnom mestu niste imali pokrivene ni osnovne ni bezbedonosne potrebe. Danas pojedine kompanije, ne samo da ispunjavaju naše osnovne potrebe, već sve više njih ima za cilj da ispuni sve naše potrebe, pa tako neretko imate benefite poput teretane i sl. U takvim kompanijama, egzistencija nije dovedena u pitanje ali piramida gubi smisao. Ljudi ne moraju biti voljeni da bi postigli važna dostignuća. I ne čekaju da ispune sve one potrebe da bi krenuli ka samoostvarenju.
Psihološki ugovor
Da je Maslov danas pravio svoju piramidu, kako bi objasnio šta je ono što motiviše ljude na poslu, mimo osnovnih potreba? Na ovo pitanje Harvard Business Review pokušao je da odgovori, uz pomoć ankete na Fejsbuku.
Identifikovali su tri osnovne stvari kao glavni izvor motivacije, a to su karijera, zajednica i svrha (3C – career, community, cause).
Karijera se odnosi na posao – imati posao koji vam omogućava da učite, napredujete i iskoristite svoje prednosti. To je izvor unutrašnje motivacije. Zajednica se odnosi na ljude – osećaj poštovanja, brige o drugima i satisfakciju od strane drugih. To pokreće osećaj pripadnosti. I svrha se odnosi na osećaj da imate značajan uticaj, poistovećivanje sa misijom kompanije i verovanje da ona čini dobro ovom svetu. To je izvor ponosa.
Ove tri stvari čine tzv. psihološki ugovor, odnosno nepisana očekivanja i obaveze između zaposlenih i poslodavaca. Kada je psihološki ugovor ispunjen, zaposleni će dati 100 odsto sebe i u potpunosti biti posvećen svom poslu. Međutim, kada se taj ugovor prekrši, ljudi postaju nezadovoljni, a samim tim i manje posvećeni što dovodi do manjeg doprinosa i lošijeg rada.
Šta milenijalci žele?
Suprotno verovanju da se milenijalci najviše bave svrhom, istraživanje je pokazalo da je mlađim ljudima čak više stalo do karijere nego do svrhe, u poređenju sa starijim osobama. Zapravo, ljudi stariji od 55 godina su jedina starosna grupa na Fejsbuku kojoj je više stalo do svrhe nego do zajednice i karijere. Ovo je potkrepljeno i činjenicom da se u srednjim godinama više fokusiramo na doprinos društvu a manje na unapređenje karijere.
No generalno, razlike između starosnih grupa su bile vrlo male te je zaključak da milenijalci žele isto što i ostali. Dakle, ako govorimo o idealnom poslu, svima nam je potrebna karijera, zajednica i svrha. I to su tri ključne stvari bez obzira na to da li imate 20 ili 60 godina, da li ste inženjer ili magacioner, i da li radite u Srbiji ili Americi.
Takođe, tu leži i odgovor – ukoliko jedno od ta 3C nedostaje, najverovatnije je da će brzo tražiti novi posao i stari ostaviti zauvek iza sebe.
Foto: Annie Spratt on Unsplash
