Većina vas zna da se pojam “deža vi” (deja vu) upotrebljava kada nam se čini da ponovo preživljavamo nešto što se već desilo. A da li vam se desilo se sećate nečega iz prošlosti što se zapravo nije ni desilo baš onako kako se vi sećate? Zvuči vrlo konfuzno, ali se često dešava ljudima i naziva se Mandela efekat.
Sigurno ste bili u situaciji da se sa prijateljima prisećate nekog događaja, kog se niko sem vas ne seća na isti način. Da, to je Mandela efekat koji nosi ime po revolucionarnom vođi Nelsonu Mandeli, a definisala ga je blogerka Fiona Brum.
Mandela efekat dobio je baš ovaj naziv jer su ga pokrenula upravo sećanja na smrt Nelsona Mandele. Brumova se 2010. godine na jednoj konvenciji susrela sa grupom ljudi sličnih sećanja kao i ona. Prema tim njihovim sećanjima, Mandela je umro u zatvoru sredinom osamdesetih godina, a njeni sagovornici tvrdili su da se jasno sećaju vesti i novinskih naslova. I to ne bi bilo čudno da u trenutku razgovora učesnika konvencije i Brumove Nelson Mandela nije bio živ.
Nakon izlaska iz zatvora Mandela je bio predsednik Južnoafričke Republike od 1994. do 1999. godine, a umro je 2013. godine u svom domu.
I to nije jedino lažno sećanje o smrti Nelsona Mandele. Brumova smatra da je to verovanje da postoje razlike između sećanja i stvarnosti, te da je došlo do promena u prošlosti. Smatra da su te promene prouzrokovane putovanjem između paralelnih svetova. Postavlja se pitanje – da li je istina sve što vidimo?
Mandela efekat ozbiljnije se istražuje tek poslednjih nekoliko godina, a lista primera svakodnevno raste. Počnimo od crtanih filmova.
Jedan od omiljenih likova među današnjom decom, a i odraslima, je Miki Maus. Milioni ljudi širom sveta zakleli bi se da najpopularniji miš na svetu ima velike uši, nosi žute cipele i crvene bermude sa tregerima. Istina je da Miki Maus nikada nije nosio tregere.
Dalje, svi znaju za čuvenu scenu u animiranom filmu Snežana i sedam patuljaka, kada zla maćeha postavlja postavlja pitanje ogledalu. Mislite da pitanje počinje sa “Ogledalce, ogledalce moje…” (Mirror, mirror on the wall…). Greška. Zla maćeha je izgovorila rečenicu: Magic mirror on the wall, who is the fairest one of all?, odnosno Magično odgledalce moje, kaži mi najlepši na svetu ko je.
Veliki hit grupe Queen “We are the champions” mnogi pevaju pogrešno. Znate li kako se završava ova pesma? Većina će otpevati “No time for losers, cause we are the champions… of the world”, ali pesma se zapravo završava stihom “cause we are the champions”.
Obožavaocima filma Kada jaganjci utihnu (The Silence of the Lambs) sigurno je poznata scena u kojoj inspetorka Klaris odlazi u prvu posetu Hanibalu Lektoru. Ta kultna scena ovaj status uživa zbog posebnog tona s kojim Hanibal pozdravlja Klaris govoreći joj: Zdravo, Klaris (Hello, Klarice) te je s toga ova replika često bila meta parodija. Ljubitelji filma su išli toliko daleko da štampaju i nose majice sa natpisima Hello Klarice. Međutim, Mandela efekat se ovde pojavljuje u punom sjaju. Hanibal u celom filmu nikada nije izgovorio ništa slično, a insprektorku je pozdravio sa jednostavnim – dobro jutro.
Navodno su se javili i ljudi koji tvrde da su čak i podaci u Bibliji izmenjeni, uključujući i “Oče naš” u kojem u engleskoj verziji, više ne postoji “kako na nebu, tako na zemlji..” već “kako u nebu, tako i u zemlji…”, potom geografske mape kojih se ljudi sećaju drugačije, nestajanje ili pojavljivanje ostrva. Čini se da se jedan deo populacije seća sasvim drugačije značajnih dela religijske i popularne kulture.
Psiholozi objašnjavaju Mandela efekat kroz memoriju i uticaje društva – pogotovo lažno pamćenje. Ovo podrazumeva pogrešno prisećanje na događaje ili iskustva koja se nisu desila, ili izobličenje postojećih sećanja. Podsvesno pravljenje izmišljenih ili pogrešno interpretiranih sećanja naziva se konfabulacija. To je dopunjavanje praznina u sećanju izmišljenim detaljima i fiktivnim epizodama odnosno pričanje izmišljenih, fantastičnih priča kao istinitih. U svakodnevnom životu konfabulacija je relativno česta.
Neka konfabulaciona sećanja imaju očiglednu relaciju sa stvarnim događajima iz prošlosti čoveka dok je druga teže povezati, jer mogu da sadrže elemente iz razgovora koji su vodili sa nekim, vesti koje su čuli na medijima ili pročitali u štampi, fantazijama koje su imali.
Ovakve osobe ne samo da veruju u svoja sećanja već često i postupaju u skladu sa njima.
Foto: Screenshot YouTube/Movieclips
