Ove godine slavimo pola veka od rođenja Zigija Stardasta, alter ega Dejvida Bouvija i ikone pop kulture čiji se uticaj i danas snažno oseća.
Muzička industrija obeležila je Zigijev 50. rođendan objavljivanjem dva specijalna izdanja albuma „The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars” na vinilu, filmska premijerom dokumentarca „Moonage Daydream” Breta Morgena, dok mu modna industrija odaje počast iz sezone u sezonu, raznim varijantama Zigijevog imidža.
Ko je bio Zigi Stardast?
Zvanično je rođen 28. aprila 1972, kada je Dejvid Bouvi objavio pesmu „Starman”, kao najavni singl za svoj peti album „The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars” (koji će izaći u junu iste godine).
Iako je pre toga snimio četiri albuma, Bouvi je, suštinski, imao samo jedan veliki hit – „Space Oddity”. Nije bio nepoznat u rodnoj Velikoj Britaniji, ali „Ziggy Stardust” će biti prekretnica koja će ga bukvalno katapultirati među zvezde, a kasnije često biti navođen kao jedan od najboljih albuma svih vremena.
Zigi Stardast je bio androgina biseksualna rok-zvezda, vanzemaljac koji dolazi na Zemlju da spase planetu od predstojeće apokalipse i prenese poruku nade. Kako je Bouvi to objasnio, za pet godina postojeći način života na Zemlji postaće nemoguć usled nedostatka prirodnih resursa. Stariji su izgubili kontakt sa realnošću i zapali u konfuziju, a deca su prepuštena sama sebi. Ne žele više rokenrol, jer nema struje.
Zigiju zato savetuju da piše o zvezdanom čoveku koji će spasti Zemlju, da prenese reči nade koje ljudi odavno nisu čuli. I Zigi uskoro postaje obožavani mesija, sa velikim brojem sledbenika, uzdiže se do neverovatnih duhovnih visina. Učenici ga održavaju u životu, ali na kraju on umire kao žrtva sopstvene slave i preterivanja.
Period tokom kojeg je „glumio” Zigija, 1972-1973, smatra se Bouvijevim kreativnim i komercijalnim vrhuncem u karijeri. Zigi Stardast bio je glavni junak i na sledećem njegovom albumu, „Aladdin Sane” (1973), kojeg je Bouvi opisao „Zigi ide u Ameriku”. Poslao ga je u penziju nakon koncerta u Londonu 3. jula 1973. Muzičar je tada objasnio da mu je postajalo sve teže da bude u liku tokom više od 18 meseci provedenih na turneji, jer je to uticalo na njegovu ličnost privatno i na njegov zdrav razum.
Zvuk i stil koje je kreirao na pomenutim albumima i dalje predstavljaju inspiraciju za neka od najvećih imena današnjice, od Lejdi Gage preko „Arcade Fire” do Lord. Kako je ugledni časopis Rolling Stone jednom prilikom konstatovao, Zigi Stardast je zauvek promenio muziku i modu.
Bouvi je ne samo muzički, već i vizuelno u tančine izmaštao svoj alter ego. Zasnovao ga je na rok frontmenima Igiju Popu i Vinsu Tejloru (koji je posle nervnog sloma počeo da veruje da je nešto između vanzemaljca i boga), a inspiracija mu je bio i japanski kabuki teatar.
Nosio je narandžasto-crvenu frizuru „fudbalerku” (sa natapiranim špicastim krajevima na vrhu i dužim repovima uz vrat) za koju je, jednom prilikom, izjavio da je ranih sedamdesetih bila ono što je za pop kulturu bila frizura Lejdi Dajane početkom devedesetih. S tim što je Zigijeva bila uniseks.
Uniseks je bio i njegov celokupni stajling, a zbog ekstravagantnih kostima postao je definicija „glam roka” sedamdesetih. Nosio je šminku, čizme sa platformama, duboki dekolte, šljokice i lak. Kada je japanski modni kreator Kansai Jamamoto čuo da je leta 1972. Bouvi na scenu izlazio sa komadima iz njegove ženske kolekcije, odlučio je da specijalno za njega skroji unikatne modele. Tako su nastala kimona i štrikani tesni kombinezoni (kombinacija helanki i trikoa) sa jednom nogavicom i(li) jednim rukavom.
Lik Zigija Stardasta je, bez dileme, imao jedan od najupečatljivijih imidža u istoriji roka i pop kulture uopšte, a danas je možda kopiraniji no ikad, zahvaljujući tendenciji sve većeg prihvatanja androginog izgleda. Stoga važi da je Bouvi bio pionir rodne fluidnosti, te da je utabao staze za mnoge moderne modne ikone, poput Harija Stajlsa i Timotija Šalamea, koje ne samo da prihvataju svoju žensku stranu već su spremne i da preuzmu (modne) rizike. Za njima ne zaostaje ni veteran Bred Pit koji je ne tako davno došao na premijeru filma u suknji. Bouvi bi mu sigurno čestitao na stajlingu.
Uticaj koji je Bouvi/Zigi ostvario na modni i, uopšte, umetnički svet teško je izmeriti. Ovo su samo neki od primera njegovih upečatljivih stajinga koji i danas gledamo na crvenim tepisima i modnim pistama:
Kombnezoni – Bilo da imaju zvoncare ili ranfle oko zglobova, kombinezoni su bili neizostavan deo Bouvijevog stajlinga tokom ere Zigija Stardasta. Ovaj odevni komad vratio se na velika vrata u modu.
Jaka šminka – Osim na koncertima, Bouvi je često bio našminkan i na foto-snimanjima i u TV gostovanjima. Zigi Stardast je bio prepoznatljiv po munji posred obraza i bledom tenu, ružičastom rumenilu i senkama za oči jarkih boja, a nije mu bio stran ni ajlajner. Avangardna šminka i danas vlada modnim pistama, a čak i serija „Euforija” za svoj uticaj na trendove lepote treba da zahvali upravo Bouviju.
Prevelika odela – Umetnik je rado nosio poslovna odela, odnosno sako i pantalone u istim, drečavim bojama, od uzanih krojeva do glomaznih modela koji izgledaju kao da su dva broja veća. Ovi krojevi danas su nezaobilazni na crvenom tepihu i nose ih svi od Tilde Svinton preko Megan Markl do Viktorije Bekam.
Upadljivi dezeni – Tokom čitave karijere, a naročito tokom ere Zigija Stardasta, Bouvi nije bežao od šara „vrištećih” boja, bez obzira na to da li ih je nosio na kombinezonima ili klasičnom odelu. Efekat upadljivosti je dodatno bio pojačan njegovom vatreno crvenom kosom. Od Gučija do Misonija, piste za proleće/leto 2022. vrvele su od jarkih dezena, a poslednji u nizu onih koji su prihvatili trend bio je Pirs Brosan koji je pre desetak dana došao na premijeru filma „Crni Adam” u Londonu u ciklama odelu od glave do pete.
Iako i danas izgleda življi no ikad, Zigi Stardast zvanično je otišao u penziju na koncertu u Hamersmit Odeonu u Londonu, 3. jula 1973, pred 3.500 fanova. Bouviju se na bini pridružio gitarista Džef Bek, a setlista se sastojala od 18 pesama.
Tokom tog poslednjeg nastupa, D. A. Penibejker je snimio dokumentarac „Ziggy Stardust and the Spiders from Mars”, prikazan premijerno 1979. To je jedan od najbolje snimljenih performansa Dejvida Bouvija, izjavio je reditelj Bret Morgen, koji je iskoristio i materijal koji nije ušao u Penibejkerov film za delove svog dokumentarca o Bouviju, „Moonage Daydream”, premijerno prikazanog na Kanskom festivalu u maju.
Domaća publika imaće prilike da ga vidi u okviru 18. Filmskog festivala Slobodna zona u sledećim terminima: 3. novembra u 20 u Sinepleksu Niš, 4. novembra u 19.30 u Areni Sinepleks u Novom Sadu, a od 5. do 8. novembra u 20.30 u u Sinepleksu Galerija u Beogradu.
Foto: Promo
