Naš mozak nije predodređen za multitasking već da se fokusira na jednu po jednu stvar. Bombardovanje informacijama nas samo usporava, a stručnjaci savetuju da bi pod hitno trebalo da stavimo tačku na ovu lošu naviku.
Naučnici su dokazali da se ljudi, kada misle da rade multitasking, zapravo samo veoma brzo prebacuju sa jednog zadatka na drugi. Ovo “prebacivanje” podstiče loše navike u mozgu i svaki put kada se to dešava javlja se veliki kognitivni utrošak.
Naime, svaki put kada obavimo neki mali zadatak luči se dopamin, hormon “nagrade”. Ovaj hormon se luči u delu mozga koji se zove hipotalamus, i ima ulogu prenosa impulsa između neurona (neurotransmiter). On je taj koji nas motiviše za akciju, trening, učenje, ostvarenje ciljeva, za borbu u životu. Dopamin prija našem mozgu jer nam pruža osećaj sreće i zadovoljstva nakon obavljenih zadataka.
Naučnici su ustanovili da navodnim multitaskingom dobijamo previše ovog hormona jer imamo osećaj da mnogo činimo prebacivajući se sa jedne na drugu stvar. Kao kada, na primer, radimo na projektu, a istovremeno odgovaramo na Twitter poruke ili mejlove. Zbog toga neki naučnici čak smatraju da mejlovi i društvene mreže izazivaju zavisnost.
Iako ga mnogi u radnoj biografiji ističu kao posebnu veštinu, realnost je da multitasking snižava kvalitet i efikasnost rada. Otežava vam organizovanje misli i filtriranje nebitnih informacija.
Multitasking takođe povećava nivo kortizola, hormona stresa. Naš mozak stalno menja brzinu i fokus čineći nas iscrpljenim.
Ono što pokreće najveći haos multitaskinga je naš Inbox. Studije pokazuju da saznanje o nepročitanoj poruci može da vas iritira i negativno utiče na vaš IQ. Istraživanje Instituta McKinsey Global pokazuje da zaposleni čak 28 odsto radnog vremena provode proveravajući mejlove.
Evaluacijom brojinih studija zaključeno je da je potrebno da se savetuje da ograničite sebe na samo tri provere mejlova dnevno. Kada ujutro stignete na posao, na pauzi posle ručka i pre napuštanja kancelarije. Isto uradite i sa porukama na mobilnom telefonu.
Kada je urađena studija među ljudima koji koriste nekoliko uređaja istovremeno, na primer gledaju TV i kucaju poruku, rezultati su pokazali da je gustina mozga učesnika bila manja u prednjem singularnom korteksu, koji je određen za empatiju i emocionalnu kontrolu.
Istraživanja su pokazala da multitasking više utiče na muškarce, kao i da štetne posledice ove “veštine” mogu biti trajne.
Izvor: BIZlife
Foto: Andrew Neel / Unsplash
