Talenat za glumu i rad na njegovom razvoju očigledno su važniji od diplome Akademije, kako je pokazao i Vladimir Gvojić, drugi glumac nakon Pavla Vuisića koji je bez formalnog glumačkog obrazovanja dobio nagradu „Car Konstantin” na Filmskim susretima u Nišu.
Glumu je učio u omladinskom pozorištu Dadov, kod profesora Vladimira Jevtovića i Radovana Kneževića, a potom je dalje svoj talent negovao i razvijao radom u pozorištu KPGT, potom ulogama koje su se nizale, od kojih je prva bila u filmu „Klip” Maje Miloš. Usledili su brojni kratki filmovi, a sada je Vladimir Gvojić za ulogu u „A. S. (25)” dobio i prestižno priznanje.
Kakva je magija koja ide uz nagradu „Car Konstantin”? Mnogi glumci kažu da je ovo priznanje posebno.
Svakako je posebno, jer jeza mene lično veoma značajno, s obrizom na to koji su ga sve moji glumački i ljudski uzori imali. Neku magiju svakako donosi, ali najlepše je ne analizirati je. Možda se pokvari.
Mnogi su naglašavali da je nagradu „Car Konstantin” osvojio glumac bez završene Akademije. Smatrate li to bitnim i kakav je Vaš komentar?
Mislim da je robovanje bilo kakvoj formi u umetnosti stranputica, a s obzirom na to da težim da se bavim umetničkim radom, izbegao bih tu vrstu zamke. Već sam dosta pričao o tome, ali mogu da kažem da smatram da formalna škola svakako nije jedini način da se čovek u nečemu usavrši.
Nakon niza kratkih umetničkih filmova, kako se desilo da Vas vidimo u glavnoj ulozi jednog dugometražnog?
Pa, pretpostavljam da su se na kastingu spojili dobar trenutak i pripreme.
Koliko je bilo drugačije raditi na „A. S. (25)” nego na prethodnim ostvarenjima?
Praktično, ne previše, mada je uloga na nekim nivoima bila zahtevnija od bilo koje kojom sam se pre toga bavio, a na snimanju je bilo prisutno i dosta emocija, kao što i priliči jednom projektu koji se u toj meri stvarao uz pomoć entuzijazma, pa je bilo burnih trenutaka.
Kakvo je iskustvo koje nosite sa snimanja „Urgentnog centra”? Koliko se rad na tome razlikovao od svega ostalog?
Razlikovao se dosta jer pre toga nisam imao prilike da radim na takvom formatu dramskog programa. Ja sam se time bavio veoma kratko, ali mi se ta dva dana svakako dopao dinamičan tempo i druženje sa kolegama.
Film ili televizija, i zašto?
Mislim da je danas televizija samo medij koji prikazuje i proizvodi sadržaj uz težnju što sinematičnijem izrazu. U tom smislu, ne mogu zaista da se odlučim između ta dva. Kinestezija je nešto što se u oba podjednako intenzivno može postići, što možemo videti na brojnim primerima.
U koju ulogu ste najlakše ušli, a koja Vam je bila najizazovnija?
S vremenom sam naučio da je teško takve stvari izmeriti na kašičicu. Pravi odgovor se u stvari menja u zavisnosti od mog trenutnog stanja, u odnosu na to do čega mi je tada lako ili teško da dođem.
Ko su Vam omiljeni ljudi za saradnju – ne toliko po imenima, koliko po karakteru?
Definitivno najviše volim da sarađujem sa ljudima koji vole svoj posao. U našoj struci nisu svi takvi, ali ih opet ima dosta. Saradnja sa takvim ljudima čini da radni proces preraste u nešto više, nešto poput uspomene sa letovanja. Nešto što ostaje za ceo život.
U ekipi ste koja je oživela bioskop Zvezda. Šta se tu dešava? Korona nam je svima poremetila planove, mislite li da će Zvezda biti uskoro ponovo aktuelna ako to okolnosti dozvole?
Poslednje dve godine nisam se mnogo bavio Zvezdom, ali planiram da se tome vratim sledeće godine. Naravno, nadamo se da će se situacija sa koronom poboljšati i da ćemo imati šanse da ostvarimo neke zamisli koje smo odavno zacrtali.
Kakvi su Vam planovi za bližu, a kakvi za dalju budućnost?
Trenutno završavam rad na seriji „Nečista krv”. Potom treba da snimim master film Milene Grujić „Sa zadatkom” i da se malo odmorim, ukoliko se, naravno, ne pojavi neki odista zanimljiv angažman.
Offtopic – šta Vladimir Gvojić radi kad ne radi?
Trudim se da uvek radim na sebi. E sad, da li je to rad na karakteru, intelektu, obrazovanju, ulozi, ili prosto gledanje u plafon, uvek se nečime bavim, posvećeno koliko sam u mogućnosti.
Tekst: Jovana Bojanić
Foto: Dalibor Danilović
