Zahvaljujući grupi momaka koja osvaja titule i koju je gotovo nemoguće “skinuti” sa sa liste najboljih u basketu 3×3, Novi Sad je poslednjih godina dobio nezvaničnu titulu prestonice ovog sporta. Stefan Stojačić (31) jedan je od najboljih svetskih basketaša, al’ njegova impresivna karijera na košarkaškom terenu nije jedini razlog zašto su Novosađani ponosni na njega.
Stefan Stojačić deo je ekipe najboljih svetskih basketaša, ima tri fakultetske diplome, igra šah i svira klavir. Veoma je samokritičan, ali motivacije, kaže, ima beskonačno.
“Kada bi mi neko na razgovoru za posao, pa čak i uz pivo, rekao da ima tri fakultetske diplome, moj stav bi bio da taj neko verovatno nije baš u ‘vinkli’, najblaže rečeno. Daleko od toga da omalovažavam svoje uspehe, ponosan sam na njih, ali isto tako znam da nisam iskoristio svoj potencijal zbog toga što sam se plašio da dam sve od sebe i neću biti dovoljno dobar. Danas sam svestan gde sam se kretao ranije, nije mi želja više da se egocentrično predstavljam u što boljem svetlu, nego da dam sve od sebe bez mnogo razmišljanja gde će me to odvesti. Moj karakter je takav da mu ne treba mnogo motivacije, imam je beskonačno, ali mi je bio potreban neko poput moje žene, da se naljuti na mene kada pomislim da bih mogao da sviram klavir, a treba da spavam da bih sutra bio odmoran za trening koji je prioritet. Sada znam samo jedno – da sam na putu na kojem ću dati sve od sebe, pa kada dodjem do kraja ovog puta, a i na svakom sledećem, takmičiću se samo sa sobom”, kaže Stefan u intervjuu za portal Visit Novi Sad.
Ne dopada mu se što njegova biografija deluje impresivno jer “samo on zna šta se nalazi iza svega toga”. Ipak, svoj život ne bi menjao.
“Jedino ja znam koliko je bilo padova, propuštenih prilika, loših odluka, neuspeha, razočaranja, bežanja od stvarnosti, koliko postajem svestan da sam se ranije bavio formom, a ne sadržinom, mada i pored svega toga, opet ništa ne bih menjao, to je moj život. Ukratko, izgubio sam se 10 puta, svaki put bih napravio određene uspehe, ali sam nekada morao da se vratim skroz na početak da bih krenuo ponovo. Sada se osećam poprilično zadovoljno i srećno. Svojim najvećim uspehom svakako smatram to što sam postao otac, a sve drugo – svetska i evropska zlata u košarci i basketu, fakulteti, nisu uporedivi sa osećajem kada se ćerka obraduje svaki put kada me vidi. Još je mala, pa se smeje i obraduje meni, ali i svakom golubu i kučetu koji prođu ulicom, a na meni je da se trudim da tako ostane i kada poraste”, rekao je Stojačić.
Opširniji intervju na: visitns.rs.
Foto: Vladimir Veličković
