Često čujemo da su granice onamo gde ih sami postavimo, a praksa pokazuje se da su upravo prva profesionalna iskustva ono što obeleži ceo karijerni put. Ne misli se samo na jačinu tog iskustva koje često pamtimo poput prvih ljubavi, već podršku okruženja u trenucima koje su za mlade veoma važni. Finansijska stabilnost, učenje, napredovanje, jasan plan i cilj.
Milana Bečejac, Jelena Ilić, Viktorija Ekreš i Anja Basara su četiri uspešne programerke koje žive i rade u Srbiji. Zajedničko im je to što su bile izuzetno uspešne na fakultetima, a najmanji prosek koje su ostvarile iznosi vrtoglavih 9,59 na osnovnim studijama. Dobitnice su različitih stipendija, od nacionalne preko “Dositeje”, bile su na studentskim razmenama i gradile svoj put korak po korak.
Saveznici u tome bili su im jaka volja, zadovoljstvo izborom, ali i podrška za učenje u praksi. Uz stipendiju kompanije Levi9, koja pored finansijske podrške tokom poslednje godine studija obuhvata i prvo zaposlenje, tranzicija iz akademskog u tržišno okruženje prošla je lagano. Kako su stipendiju primale školske 2018/19, a završila se i prva godina rada, pa smo iskoristili priliku da porazgovaramo sa Milanom, Jelenom, Viktorijom i Anjom i prenesemo njihove uspešne priče.
Kad porastem biću… i šta kad se ta želja promeni
Da krenemo od početka, postavili smo ono čuveno pitanje “Šta si htela da budeš kad porasteš?”. Nekada se kao odrasli potpuno udaljimo od želja i maštanja koje smo imali kao deca, a kako nas čuveni Egziperijev Mali princ podseća samo deca znaju šta traže.
Anja započinje: “Kao dete sam želela da postanem violinistkinja i završila sam muzičku školu. Takođe, zanimalo me je da budem i animator crtanih filmova pa sam pohađala školu crtanja manga stilom. Interesovale su me još mnoge druge stvari, ali sam se pred kraj srednje škole prijavila na takmičenje iz informatike… Ostalo je istorija!”
Slično iskustvo ima i Viktorija: “Ja sam htela da budem doktorka, odnosno skroz precizno – hirurg! Kao mala sam sve barbike i lutke stalno operisala i lečila. Međutim, čim sam dobila svoj prvi računar, nisam više razmišljala o drugim profesijama sem ove.”
Jelena je kao i većina devojčica maštala o tome da bude glumica ili manekenka. „Međutim, upisujem ekonomsku školu, a na putu pripreme za bankarski posao nastavljam ne baš uobičajenim putem, birajući računare i softver. Odlazak u potpuno nepoznati smer se ispostavlja kao pravi izbor za mene. Da ponovo sve biram, opet bih ovako.“
„Kad sam bila mala želela sam da postanem astronaut. Ako znate da je Levi9 ime komete koja je pre 20ak godina udarila u Jupiter i zauvek promenila svemir – može se donekle videti povezanost, zar ne?” kaže sa osmehom Milana.
Ono što je zajedničko za ove četiri mlade uspešne žene jeste širina interesovanja i fleksibilnost da se prilagode različitim okolnostima. Od tipičnih preko kreativnih ideja, naše sagovornice su za životni poziv ipak odabrale tehničke nauke, a tu se i te kako dobro snalaze.
Podrška tokom studija je mnogo više od novca
Kao najbolje studentkinje u svojoj generaciji, Milana, Jelena, Viktorija i Anja su dobitnice stipendije kompanije Levi9 koja pored finansijske podrške omogućava i prvo zaposlenje.
„Stipendiju sam od prvog trenutka posmatrala kao nagradu za postignuti akademski uspeh koji sam želela da opravdam, pa je samim tim uticala na moj dalji napredak. To je velika motivacija za dalji trud i zalaganje, posebno u kombinaciji sa osećajem da sam deo velikog kolektiva sa toliko prilika za učenje.“ smatra Jelena.
„Pored finansijskog dela, koji je studentima svakako bitan, stipendiranje mi je dalo dodatnu motivaciju da i osnovne i master studije završim u roku. Na masteru sam se odlučila za razmenu studenata u Italiji, a od kompanije sam dobila podršku i motivaciju za ovo usavršavanje, što mi je puno značilo.” kaže Milana.
„Lep je osećaj biti stipendista jedne dobre firme. Važno mi je bilo i to što poštuju moj uspeh na Fakultetu.” dodaje Anja.
„Finansijska podrška tokom studiranja mi je bila važna, ali još značajnije je bilo to što sam se osećala bezbedno i sigurno, znajući da me čeka posao nakon diplomiranja. A da li je neko spomenuo žurke? Uživala sam u zajedničkim događajima i druženjima još kao stipendista” Viktorija deli svoje iskustvo. Ponos, uspeh, desetka i „life-changing“ ovo su reči kojima su opisale celo iskustvo stipendije.
Konkurs za novu generaciju stipendista je otvoren do 15. oktobra, ne propustite priliku da se pridružite magičnom broju devet.
