Nije lako voditi jednu kompaniju. A kamoli tri. Ilon Mask je direktor Tesle, SpaceX-a i Neuralinka, kao i osnivač “Dosadne kompanije” (The Boring Company). Ako je verovati njegovim rečima, Mask radi od 80 do 100 sati dnevno i spava svega šest sati noću. Multitaskuje, izbegava telefonske razgovore i bespotrebne sastanke. Čak je i zaposlenima rekao da mogu da napuste sastanke ako misle da ne doprinose.
Ono što je zanimljivo jeste način na koji Ilon Mask navodno planira svoj dan, a to je raspored koji je podeljen na intervale od samo pet minuta. Od trenutka kada se ovo pročulo u medijima, metod je postao planetarno popularan – toliko popularan da je Mask u jednom momentu i morao da demantuje da na ovaj način organizuje svoje vreme.
Stiven Džons, novinar Insidera, pokušao je da testira ovu tehniku na nekoliko dana. Odlučio je da ne preskače doručak, a svoj radni dan, koji je obično trajao od 8 do 17 časova, “razbio” je na petominutne intervale.
Planiranje, planiranje, planiranje
Određivanje rokova za ispunjavanje taskova je tehnika u koju se kunu mnogi gurui za poboljšanje produktivnosti. Ali za to vam je neophodna priprema.
Gotovo je nemoguće za 5 minuta uraditi bilo šta, osim eventualno očistiti inbox od sumnjivih mejlova. To je nešto na šta je i sam Ilon Mask ukazao: “Da biste bili kreativni, morate da imate mnogo vremena za razmišljanje – bez da vas iko u tome prekida.”
Pročitajte i: Kako je Ilon Mask dospeo na drugo mesto liste najbogatijih ljudi na svetu
Ipak sam organizovao svoj dan u terminima od 5 minuta, tako što sam ih spajao. Na primer, posvetio sam 12 petominutnih termina pisanju intervjua. Takođe sam isplanirao vreme za pauze i administratorske taskove. Na kraju dana sam odvojio 6 petominutnih termina da analiziram važne i manje važne taskove.
Zašto je ovaj metod odličan
Imam tu naviku da taskove činim dužim nego što bi trebalo. Rokovi koje sam sebi postavio učinili su da brže obavljam svoje zadatke. Svest o tome da za jedan task imam samo sat vremena ne samo što mi je pomogla da se fokusiram nego sam uspeo i da eliminišem bespotrebne distrakcije koje su mi oduzimale vreme – poput stalnog proveravanja inboksa ili skrolovanja po društvenim mrežama.
Šta je ono što ne valja
Često niste u prilici da kontrolišete svoje zadatke jer nikad ne znate kada će vam šef vratiti zadatak i reći da još nešto popravite. Takođe, shvatio sam da sam u nekoliko navrata bio previše ambiciozan u postavljanju rokova.
Da biste bili kreativni, morate da imate mnogo vremena za razmišljanje – bez da vas iko u tome prekida.
To znači da sam iznova i iznova preispitivao svoj raspored, pomerajući rokove napred-nazad, ili pomerajući ih za naredni dan. Ovo verovatno vremenom postaje lakše, ali u početku je zaista frustrirajuće.
Počeo sam i da ostavljam “prazne termine” u svom rasporedu kao bih sebi omogućio veću fleksibilnost.
Šta sam odlučio da usvojim
Planiranje vremena, čak i za najmanje zadatke, pomoglo mi je da ih obavim a samim tim osećao sam se organizovanije i produktivnije. Ovaj deo ću svakako nastaviti da praktikujem.
