Živeći u Americi, Jovana Ružičić došla je na ideju da po povratku u svoju rodnu zemlju osnuje udruženje za majke, jer je videla koliko su preko mame odlično organizovane i svesne svojih prava, dok su njene drugarice u Srbiji dobijale otkaze zato što su ostale u drugom stanju – i tako je nastao Centar za mame, koji je za poslednjih sedam godina olakšao život mnogim ženama, ali i njihovim mališanima.
Jovana Ružičić je u životu radila mnogo toga: organizovala radnike u sindikat, pobeđivala na šahovskim takmičenjima, čistila kuće, obišla preko 60 zemalja, instalirala liftove, osnovala prvu feminističku organizaciju svog fakulteta, osnovala Međunarodnu srpsku organizaciju RAS u Vašingtonu, bila potpredsednica vašingtonskog ogranka Kongresa srpskog ujedinjenja, radila kao PR za eminentnu američku nevladinu organizaciju Environmental Working Group i Nacionalnu kampanju za bezbednu kozmetiku u Americi.
Živela je jedanaest godina u Americi i pola godine u Indiji. Vratila se u Srbiju u januaru 2010. godine, a malo pre povratka u zemlju pokrenula je grupu Repats Serbia, koja danas okuplja preko 1.300 visokoobrazovanih ljudi koji su živeli u inostranstvu i koji su se vratili u Srbiju.
Magistrirala je odnose sa javnošću na Univerzitetu Michigan State, gde je završila i specijalističke studije iz međunarodnog razvoja, a diplomirala je i žurnalistiku i psihologiju na Univerzitetu Florida Atlantic. Stručno se usavršavala iz oblasti međunarodnih odnosa na Univerzitetu Georgetown.
Ipak, 2010. je rešila da se, nakon 11 godina u SAD, vrati u Srbiju, i upravo ovom temom počeli smo naš razgovor – zašto?
„U Srbiju sam se vratila par godina posle završene magistrature, iako sam odluku da se vratim donela mnogo pre toga. Kada sam otišla iz Srbije, otišla sam sa idejom da se nikada ne vratim jer sam, kao i svi, mislila da je Srbija najgora zemlja na svetu. Posle par meseci provedenih u Americi sam shvatila da je ona daleko od toga i da ni Amerika nije idealna.
Taj zaključak da nigde nije idealno i da svuda ima ponešto sjajno se samo potvrđivao kada sam posećivala svaku od skoro 60 zemalja u kojima sam bila. Moja jedna planirana godina u Americi se pretvorila u jedanaest neplaniranih od kojih sam u poslednje tri, posle završenih osnovnih i magistarskih studija, tražila trenutak ili povod da se vratim. To se desilo kada je Kosovo proglasilo nezavisnost – videla sam da se moja zemlja još jednom raspada i nije mi imalo nikakvog smisla da i dalje sedim tamo dok u Srbiji ima toliko stvari sa kojima mogu da se uhvatim u koštac.
Znam da u Srbiji postoji gomila problema, ja na njih gledam kao gomilu prilika. Od kada sam se vratila, imala sam puno teških trenutaka, neuspeha i razočaranja, ali se ipak nisam pokajala zbog odluke da se vratim.”
Kada povlačiš paralele između ove dve zemlje, koji su za tebe plusevi, a koji minusi i jedne i druge?
– Neki od pluseva u Americi su: mogućnost planiranja i gotovo izvesnog ostvarenja tih planova; otvaranje vrata onima koji vredno rade i trude se i jasan put napredovanja; narod koji je ujedinjen oko makar jedne ideje – u njihovom slučaju da je Amerika najbolja zemlja na svetu (zamislite koliko bismo se mi trudili na svakom nivou da nam bude bolje da verujemo u tako nešto); izborni sistem gde se glasa za ljude koji kasnije odgovornost za svoj izbor duguju narodu koji ih je tu postavio, a ne političkoj partiji; prisutnost jakih žena na javnoj sceni na koje buduće generacije mogu da se ugledaju; nemanje tih istih stvari bih navela kao najveće minuse u Srbiji.
Neki od minusa u Americi su: nerealno sagledavanje samih sebe; obrazovni sistem koji je napravljen da se održi jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju; zdravstvo koje se ne brine o onima koji nemaju novac na adekvatan način; rasizam koji je i dalje svuda prisutan iako je malo lepše upakovan nego pre par decenija; činjenicu da puno država još uvek nema plaćeno porodiljsko odsustvo, a ovde gde postoji plaćeno ono traje uglavnom maksimum tri meseca. Neki od pluseva u Srbiji su: bolja socijalna zaštita i podrška mladim porodicama; povoljnost i dostupnost usluga; besplatno zdravstvo i obrazovanje; za mene Srbija ima i emotivnu vrednost, kao i za sve bivše ili sadašnje gastarbajtere.
Zalažemo se za to da nijedna žena ne bude diskriminisana zato što je mama i da svaka mama ima priliku da ostvari svoj pun ljudski potencijal
Problematikom i poboljšanjem života majki počela si da se baviš mnogo pre nego što si i sama postala majka. Uglavnom lični primer i problem navedu da se nečem ozbiljnije posvetimo. A šta je tebe povuklo na tu stranu?
– Kada sam se vratila znala sam dve stvari – da želim da se bavim nekom temom koja je od nacionalnog značaja i da želim da se bavim ženskim pravima. Centar za mame sam osnovala nekoliko godina pre nego što sam postala mama zato što sam mislila da je neophodna organizacija koja će se zalagati za prava mama iz malo drugačije perspektive koje su nam do tada bile nametnute i koje su se do tada uglavnom fokusirale na – podržaćemo mame tako što ćemo ih okriviti za pad nataliteta i nametnuti im svoju volju da one moraju da rađaju, jer je to glavna i jedina bitna uloga svake žene.
Kao organizacija se zalažemo da je materinstvo izbor i da tako i mora biti, ali želimo i da skrenemo pažnju na stvari koje utiču na taj izbor. Organizacija kao što je Centar za mame ne postoji nigde u svetu, jedan od mojih dugoročnih planova je da se i to promeni.
Kakva je zapravo situacija majki u Srbiji i šta možemo da uradimo da se to promeni?
– Afrička poslovica kaže da je potrebno selo da bi se odgojilo dete, dok naše iskustvo pokazuje da je potrebno selo da bi se i mama odgojila. Živimo u svetu punom usamljenih ljudi, a ta usamljenost posebno postaje problem kada postanemo mame.
Mame u Srbiji imaju puno izazova, od toga da se često dešava da njihova radna prava nisu poštovana kada postanu mame, te se dešava da one gube poslove ili se vraćaju na radno mesto ispod onog na kom su bile pre trudnoće; tretman koji imaju u porodilištima, mestima gde njihovo iskustvo majčinstva postaje, daleko je od onog kakav bi trebao da bude; ideal koji se nameće mamama je apsolutno nemoguće ostvariti; od njih se očekuje sve, kao i da za sebe ne žele gotovo ništa; zakoni koji su ok se ne poštuju baš uvek, odnosno pravda je teško dostižna za one koje nemaju novac za advokate i vreme da sačekaju nekoliko godina dok se slučaj razreši; preduzetništvo, pa samim tim i preduzetništvo mama, nema dovoljno podrške…
Svakako ovde moram da pomenem i Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je trećinu mama stavio u situaciju da nemaju prihode koje su imale pre dece, a mame preduzetnice i mame sa većim primanjima posebno kaznio. Možemo da uradimo to da oni koji ne poštuju zakone snose odgovornost i budu kažnjeni, da zakone koji se tiču materinstva donose mame, a ne oni koji to nisu i nikada neće biti. Takođe, možemo svi, ali baš svi, da mamama ne namećemo svoje mišljenje, da im damo podršku i da za njih imamo razumevanje. Decu rađaju žene koje se osećaju dobro, hajdemo svi da uradimo šta možemo da se mame tako osećaju!
Koji je najveći problem sa kojim se žene u Srbiji susreću?
– Ako moram da odaberem samo jedan, onda je to mizogina kultura u kojoj živimo i zbog koje se žene kroz život susreću sa situacijama koje ih organičavaju da ostvare svoj puni ljudski potencijal.
Šta je to čime se Centar za mame zapravo bavi, šta majke od vas mogu da očekuju i dobiju?
– Centar za mame se zalaže da nijedna žena ne bude diskriminisana zato što je mama i da svaka mama ima priliku da ostvari svoj pun ljudski potencijal. U poslednjih sedam godina smo uradile puno, puno toga – dale preko 2.000 besplatnih pravnih saveta, promenile jedan zakon, zalagale se za bolji tretman porodilja u porodilištima, podržavale mame preduzetnice kroz organizaciju Bazara mama preduzetnica, pokrenule Mamine prodavnice – prve online prodavnice proizvoda koje prave mame preduzetnice i organizovanjem mesečnih druženja za mame preduzetnice kroz Klub mama preduzetnica održale preko 100 radionica i vebinara, glas smo za prava mama i u javnosti i u medijima.
Mame od nas mogu da očekuju podršku i razumevanje, a mogu nam se javiti ako im je potreban besplatan pravni savet ili besplatna psihološka podrška, kao i ako žele da prisustvuju nekoj edukaciji koju organizujemo. Ponosna sam na sve što smo uspele da uradimo, pogotovo imajući u vidu da smo mi volonterska organizacija.
Iza vas stoji ogroman broj majki koje vam veruju – verujete li da majke svojom snagom mogu da pomere planine?
– Mislim da svi ljudi imaju snagu da pomere planine, ali da se planine lakše pomeraju kada smo zajedno. Tridesetak hiljada mama koje podržavaju rad Centra za mame su ogromna snaga i ogromna inspiracija meni i moj timu. Mi svi verujemo da je budućnost u mamama, aktivnim i posvećenim, baš onakvim kakve su sve mame! Muškarci su pokazali šta znaju i doveli nas ovde gde smo sada, vreme je da žene preuzmu stvari u svoje ruke.
Tekst: Anja Stanišić Bokić
Foto: Nemanja Jovanović
