“Samo kad pišem i govorim deci i za decu, trudim se da to bude drukčije, govorim ih s nadom i verom da će oni učiniti nešto dobro i veliko”, govorio je Dobrica Erić, književnik koji je posle teške bolesti preminuo u petak, 29. marta, u 83. godini.
Bio je plodan i popularan stvaralac. Rođen je 1936. u selu Donja Crnuća kod Gornjeg Milanovca. Prvu zbirku pesama “Svet u suncokretu” objavio 1959. a potom čak više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica…
Njegova dela prodata su u tiražu od milion primeraka, prevođen je na mnoge strane jezike, a pesme su mu uvrštene u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku, bivale su ekranizovane u raznim emisijama…
“San je bio moj hod, moj korak i senka
reči su jedne njegove pesme
mnogo sam se nevičan u svoj san uzdao,
prokock’o sam srce k’o konja Zelenka
koga nikad niko nije zauzdao…”
– Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine – govorio je o sebi.
Među njegova najpoznatija dela ubrajaju se “Vašar u topoli”, “Čardak između četiri jabuke”, “Razapeta zemlja”, “Vilina dolina”.
Dobitnik je niza nagrada među kojima su ” Goranov vijenac”, “Mlado pokolenje”, “Orden zasluga za narod”, “Nagrada Zmajevih dečjih igara”, “Nagrada Milan Rakić”, ” Zmajeva nagrada”, “Neven”, “Zlatni ključ Smedereva…
Foto: Đorđe Kojadinović
