Za razliku od gline kojom vi upravljate, porcelan je taj koji naređuje vama. Ima svoju memoriju i jako teško vam oprašta greške. I ako niste bili nežni prema njemu, to će vam zapamtiti. Zato je rad sa porcelanom specifičan, uči vas da budete precizni, nežni i strpljivi, priča nam Jovana Radenković, kreatorka nakita od porcelana.
Tragajući za lepim i kreativnim, za snalažljivim ljudima koji žive svoj talenat, naišla sam na Jovanu Radenković i njen nakit Joshka Handmade. Nežan, suptilan i ženstven, nakit govori o onome i ko ga nosi i ko ga stvara. Kako se kreativci i mali preduzetnici snalaze u vremenu u kom se nalazimo? Šta je presudno u radu rukama? Kako njena priča može da nam bude inspiracija?
„Zahvaljujući IT vremenu u kome živimo mnogo je lakše dopreti do ljudi i prezentovati svoj rad“, otkriva nam Jovana. „Zahvalna sam na društvenim mrežama jer nam u mnogo čemu to olakšavaju. Uglavnom prodajem nakit preko Instagrama i Fejsbuka, ali učestvujem i na dosta handmade festivala i marketa koji se održavaju u našoj zemlji. Moram priznati da više uživam u ovom drugom načinu, jer tada imam priliku da vidim i da doživim na pravi način kako ljudi reaguju. Uglavnom su reakcije veoma lepe i pozitivne i zahvalna sam na tome“.
Kako je počeo vaš rad sa porcelanom?
Želja da se bavim i da radim sa glinom javila se još u detinjstvu. Sećam se da bila fascinirana gledajući neku emisiju na TV, gde je grnčar na drvenom kolu, koji se u to vreme pokretao samo radom nogu, uspeo da od grumena “blata” napravi prelepu činiju. Mislim da je to bio presudan trenutak za mene i da da sam još tada odlučila šta želim. Kako me ta želja nije napuštala ni mnogo godina kasnije, 2017. godine sam upisala kurs keramike. Nikada neću zaboraviti taj prvi susret sa malim ateljeom u Zetskoj ulici i moj prvi dodir sa glinom. Tu se rodila ljubav. Rad sa porcelanom je krenuo dosta kasnije. Prvo je trebalo savladati sve tehnike i procese u radu sa glinom, materijalom koji se po mnogo čemu razlikuje od porcelana.
Gde pronalazite inspiraciju?
Za mene apsolutno neiscrpan izvor inspiracije je priroda. Boje i oblici koji se mogu pronaći u prirodi su neverovatni, jer je naveći umetnik upravo ona. Od nje “kradem ideje”.
Koliko strpljenja, umeća i vremena je potrebno u radu sa porcelanom?
Uh… Strpljenja zaista treba mnogo, što u samom radu sa svežim porcelanom, što u celom procesu koji sledi. Rad sa keramikom je neizvestan do samog kraja i na dosta stvari ne možemo da utičemo, a želja da vidimo krajnji rezultat je ogromna. Tu je strpljenje jedino što nam preostaje. Potrebno je dosta vremena kako biste osetili materijal, ali ništa nije nesavladivo i sve se može uz dobru volju, veliku želju i naravno ogromnu ljubav.
Kako teče proces pravljenja nakita?
Sve počinje od skice, mada se neretko desi da ne stignem ni da nacrtam nešto a da sam već krenula sa radom. Pre svega, moraju se poštovati svi procesi do kraja. Danas je sve brzo i sve je instant, pa je nekada teško objasniti da je za određeni komad potrebno od sedam do deset dana i da se ništa ne može ubrzati. Prvi korak je oblikovanje predmeta, a zatim sledi njegovo sušenje. Kada je predmet suv ide na prvo, takozvano, biskvitno pečenje, koje se odvija na temperaturi od 850 stepeni. Posle toga sledi bojenje i glaziranje predmeta, koji se zatim stavljaju u peć na temperaturu od 1250 stepeni. Tada komadi dobijaju svoju čvrstinu i sjaj. U zavisnosti od toga da li želimo da dodamo još malo magije, na predmet možemo nanati tečno zlato ili platinu, posle čega je potrebno još jedno paljenje peći.
Koliko je važan rad rukama u našem životu?
Govoriću u svoje ime, mada mislim da će se većina ljudi koji se bave ručnim radom složiti sa mnom. Jako je važan! Za mene je rad rukama meditacija, stanje u kom um stane dok samo ruke rade. Tada ne razmišljam ni o čemu, ne postoje strahovi i brige već jednostavno prepuštanje trenutku. To je nešto što leči dušu i ja sam u tom trenutku najsrećnija i najispunjenija osoba.
Intervju: Jasmina Stojanović
Foto: Privatna arhiva
