Još na samom početku karijere Marko Stojanović Louis jasno se opredelio za to da će muzikom brisati sve granice – i geografske, ali još važnije, one u glavi. Publika je to očigledno prepoznala i nagradila, a mladi pevač sada je rešio da ode korak dalje. Ili možda bliže…
Nakon što je albumom „Beskraj” napravio svojevrsno muzičko putovanje oko sveta, Marko Stojanović Louis je, čini se, odlučio da se još više koncentriše na svet u sebi. Rezultat je novi album „Euridika”, koji će 13. decembra uživo predstaviti koncertom u Domu omladine Beograda.
Kako se „Euridika” nadovezuje na „Beskraj”?
– Između albuma „Beskraj” i „Euridika” postoji most koji povezuje ta dva albuma. Mogu reći da je „Euridika” u potpunosti nastavak „Beskraja”. Novi album gađa pravo u centar i lakše se dešifruje, sem pesme „Šankovi”. U „Euridiku” je uplivala poezija.
Jednom prilikom ste rekli da će to biti album vašeg života. Zašto to mislite?
– Tako je. Ne bih rekao da mi je zenit, ali stojim iza toga da je „Euridika” putovanje koje me vodi daleko u svoje najdublje emocije i tera me da dišem pod vodom.
Ime prelepe nimfe jasno asocira na čuveni mit o Orfeju i Euridiki… Na koji način je on povezan sa vašim aktuelnim izdanjem?
– Tekst za singl „Euridika”, koji je napisala Maja Radivojević, i jeste inspirisan baš tom grčkom tragedijom. Euridika je metafora na našu prošlost koja utiče na našu sadašnjost I na našu budućnost. Tek kada prihvatimo prošlost možemo da idemo dalje. Posle svakog poraza, gubitka, tame, uvek mora da dođe svetlo.
Ko (ili šta) je Euridika Marka Louisa?
– Euridika Marka Louisa je košarka. To je moja prva ljubav koju nikada neću zaboraviti i koja mi je puno dala u životu. Zbog nje sam bio u stanju sve da uradim, ali takođe me je učinila najslabijim na kraju.
Kroz naše zemlje prošlo je mnogo naroda koji su ostavili tragove koji se čuju kao slojevi u našem melosu i zato niko na naš ritam ne ostane ravnodušan – deo svačije krvi počne da vibrira
Na novom albumu uradili ste i duet „Svet je tvoj” sa svojom sestrom Majom. Zašto ste baš tu pesmu izabrali za saradnju?
– Maja i ja smo našu kompoziciju posvetili našoj deci. Nedavno sam postao otac i osetio sam neka nova osećanja i dobio novi prioritet u životu. Pesma je nastala u trenutku kad nam je bila podsvesno potrebna međusobna energija i stvarno su nam se namestile zvezde. Mnogo sam srećan što sam snimio prvi duet sa svojom sekom.
A „Kad je noć”? O čemu ta pesma govori?
– Ne volim da objašnjavam tekstove mojih pesama. Voleo bih da svako sam sebi nađe svoju interpretaciju. Radi se o tome da… „kad bi senka bila sjaj, tad bi slepi videli, kad bi rosa bila more, tad bi slabi plivali. Kad bi čuli zvuk tišine, tad bi nemi pevali. Kad bi život bio igra, tad bi snove živeli“…
Uspešno izmičete žanrovskim definicijama i najčešće vas svrstavaju u world music. A kako vi opisujete svoju muziku?
– Hajdemo da kažemo Balkan Soul.
Šta je za vas „muzika sveta”?
– Muzika sveta je sva muzika koja postoji. Danas ima toliko podžanrova da bi u suštini te granice mogle da se izbrišu. Ja sam odrastao najviše uz muziku koju izvode crnci – soul, R’n’B, hip-hop… To je muzika koja je najviše uticala na moj ukus.
Kako se tradicionalna srpska muzika pozicionira na world music sceni? Koji su njeni najjači aduti?
– Melodija, instrumenti i način interpretacije muzike sa naših prostora veoma su popularni u svetu. Ja mislim da je to zbog toga što je kroz naše zemlje prošlo mnogo naroda koji su ostavili puno tragova koji se čuju kao slojevi u našem melosu i u našim ritmovima. Niko tu ne ostaje ravnodušan zato što deo svačije krvi počne da vibrira.
Šta mora da sadrži dobra pesma?
– Pre svega, iskrenost i interpretaciju. Moje mišljenje je da je interpretacija izvođača najvažniji faktor. Sve ostalo može da bude bitno ili presudno, ali ne mora. Kada pevač oseti i izvodi pesmu na svoj način, onda je to dobra pesma. Ali kao što znamo, to je sve relativna stvar.
Koja je uopšte uloga umetnosti danas?
– Umetnost stvara balans u našem životu. Ja tvrdim da je svako umetnik, samo mora da nađe svoju profesiju. Verujem da se dosta ljudi ne bi složilo s tim. Problem je što s vremenom nestaje umetnost zato što svi tragaju za pogrešnim vrednostima i svi rade nešto samo zbog novca. Mi se rađamo kao umetnici, ali onda s vremenom zaboravimo.
Svako se rodi kao umetnik, ali je problem što s vremenom umetnost nestaje zato što svi tragaju za pogrešnim vrednostima i svi rade nešto samo zbog novca
Marko Stojanović Louis sin je slavnog Ljubiše Stojanovića Louisa (1952–2011), jedne od najautentičnijih figura domaće muzičke scene, koji je world music scenu zadužio karakterističnim fuzijama narodne muzike sa džezom, bluzom, soulom…
– On je takođe voleo da na svoj način koketira sa modernom muzikom i sa narodnim melosom. Naši senzibiliteti se u mnogo tačaka poklapaju, ipak sam odrastao uz njega i uz muziku koju nam je puštao svakodnevno. Njegove pesme su njegova najvrednija zaostavština. Ali te pesme nikada ne bi bile takve bez njegove unikatne pojave i jedinstvenog glasa. Pesme su jedino što nam je ostalo pored uspomena u našim glavama. Ima mnogo njegovih pesama koje nisu mnogo bile popularne a koje ja obožavam. Pesme kao što su „Kiše liju”, „Gde nestaše one pesme stare”, „Neverno plavo oko”… Ko zna, možda ih obradim nekad – kaže Marko Louis.
Tekst: Ana Kalaba
Foto: Danilo Novović
