Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od dve milijarde ljudi živi u zemljama sa nedostatkom pijaće vode. Procenjuje se da će se broj onih koji nemaju pristup svežoj i čistoj vodi nezaustavljivo povećavati — kao još jedna posledica klimatskih promena i rasta svetske populacije. Zabrinjavajuća statistika nas dovodi do naučnog pitanja: Zašto ne „pravimo“ pijaću vodu i na koji način je to moguće?
Svi znamo šta je H2O i šta ova formula označava: Voda se sastoji od dva atoma vodonika vezanih za atom kiseonika. Ukoliko je sastav vode tako „jednostavan“, neki od vas će se zapitati, zašto ne napravimo vodu mešanjem vodonika i kiseonika?
Iako teoretski moguće, prosto „spajanje“ ovih atoma predstavlja izuzetno opasan proces.
U prvom redu, njihovo mešanje neće dovesti do „magije“ stvaranja vode — i dalje imati odvojene atome vodonika i kiseonika. Za stvaranje vode nam je, pored osnovnih sastojaka, potreban i izvor toplotne energije.
Kako je vodonik izuzetno zapaljiv, a kiseonik podržava sagorevanje, nije nam potrebno mnogo energije da bi se napravilo nekoliko kapljica vode, potreban je samo plamičak da pokrene proces.
Ali, stvaranje količine pijaće vode za potrebe globalne populacije značilo bi najpre sprovođenje veoma opasnih eksperimenata neverovatno velikih razmera. Kako je nužnost majka pronalaska, međutim, naučnici širom sveta pronalaze sigurnije načine za, maltene, stvaranje vode ni iz čega.
Voda iz vazduha?
Voda je svuda i stalno oko nas — samo je ne vidimo. Vazduh u našoj atmosferi sadrži različitu količinu vodene pare koju dobija isparavanjem reka, jezera i svetskih okeana. Tako i vazduh pun vlage postaje deo kruženja vode u prirodi, prirodnog procesa na Zemlji.
Upravo je vodeni ili hidrološki ciklus inspiracija za brojne pronalazače koji „izvlače“ vodenu paru direktno iz vazduha i, uz pomoć kondenzacije i naprednih tehnologija, stvaraju vodu.
Nije oaza — pravljenje vode u pustinji
Enrike Veiga, 82-godišnji španski inženjer, izumeo je mehanizam za stvaranje pijaće vode koji, uz pomoć električne energije, hladi vazduh dok se ne kondenzuje u vodu. Isti efekat, na primer, stvara kapljice vode u svim klima uređajima na planeti.
Kuriozitet Veigove kompanije je da efikasno stvara vodu na temperaturama iznad 40°C i veoma niskim stepenima vlažnosti — svega 10-15 odsto. Drugim rečima, njegovi aparati mogu da naprave vodu u veoma suvim predelima, poput pustinja, gde je voda najpotrebnija.
Nova voda uz pomoć vetra
Vetrenjača astralijskog pronalazača Maksa Visona prikuplja vodu iz atmosfere — pomoću energije vetra. Visonova vetrenjača koristi rashladno sredstvo za hlađenje vazduha, što dovodi do kondenzacije vodene pare i ponovnog pretvaranja u vodu. Kondenzovana tečnost se zatim sakuplja i skladišti. Dnevno, Visonova vetrenjača može da prikupi čak 9.842 litara vode iz vazduha.
Vazduh za piće
Nekoliko kompanija trenutno prodaje mašine za stvaranje vode iz vazduha, kao što je Drinkable Air sa sedištem u Floridi. Kompanija koristi „tehnologiju generatora atmosferske vode“ za provlačenje vazduha kroz elektrostatičko-antimikrobni filter za uklanjanje čestica iz vazduha. Kondenzaciona jedinica prima čist vlažni protok vazduha i kondenzuje vodenu paru u tečnost.
Borba za vodu
Da li ste znali da većinu ukupne vode na našoj planeti čini zapravo slana voda? Vode za piće, takozvane slatke vode, je, sa druge strane, i u prirodi veoma malo ili nedostupno.
Zamislimo situaciju na sledeći način: Ukoliko bi sva voda na Zemlji stala u flašu od jednog litra, samo dve kašike tečnosti u njoj bi bila slatka voda u odnosu na većinski slanu.
Dodatno, led i podzemna voda bi činile i do tri četvrtine te dve supene kašike slatke vode.
Iako zvuči neverovatno, celokupna slatka voda iz reka, močvara i jezera, stala bi tako u par simboličkih kapi vode u svetu.
Zaštita velikih izvora slatke vode, poput podzemnih voda, se stoga čini veoma važnim, kako nas uklanjanje soli iz okeanske vode može koštati mnogo novca i energije.
Iako ne možemo lako da „napravimo“ više pijaće vode, poziv ekologa i naučnika je da “iskoristimo najbolje od jednog procenta dostupne vode koju imamo na planeti, tako što ćemo je čuvati i braniti”.
Autorka: Nataša Kilibarda
Foto: Giorgio Trovato on Unsplash
