Velika ekspanzija solarne i energije vetra uz pad korišćenja uglja doveli su do toga da obnovljivi izvori postanu dominantan izvor električne energije u Evropskoj uniji.
Podaci iz izveštaja o proizvodnji električne energije koji su zajednički izradile organizacije EMBER i Agora Energiewende pokazuju da su tokom 2020. u Evropskoj uniji obnovljivi izvori proizveli 38 odsto struje, dok je sagorevanjem fosilnih goriva proizvedeno 37 odsto električne energije. Treći izvor energije u EU čini nuklearna energija sa 25 odsto.
Ovim su obnovljivi izvori, u koje spadaju energija vetra i sunca, hidroenergija i biomasa, prvi put postali dominantan izvor električne energije u Evropskoj uniji, piše Klima 101.
Prema podacima EMBER-a, pomoću energije vetra je generisano 14 odsto struje, hidroelektrane su odgovorne za 13 odsto, biomasa je doprinela sa šest odsto, a solarna energija sa pet odsto proizvodnje električne energije.
Za porast udela obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji struje poslednjih godina najzaslužniji su sektori solarne i energije vetra koji su u periodu od 2015-2020. zabeležili rast proizvodnje od 48 odsto, dok su hidroenergija i biomasa ostali na približno istim vrednostima.
Iako je ovaj napredak na polju obnovljivih izvora odlična vest, stručnjaci upozoravaju da će za sprečavanje najtežih posledica klimatskih promena biti neophodno da se u narednoj deceniji energetska tranzicija u EU odvija skoro tri puta brže nego u poslednjih pet godina.
Pogledaj i: Solarne kapsule za beskućnike
Uporedo sa porastom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora beleži se i pad korišćenja fosilnih goriva. Proizvodnja pomoću uglja je u Evropskoj uniji prošle godine bila za 20 odsto niža nego 2019. Dok je posmatrano od 2015. upotreba uglja prepolovljena.
Posmatrano po državama, lideri Evropske unije u proizvodnji električne energije pomoću obnovljivih izvora su Austrija, Danska, Švedska i Portugal. Mada treba istaći da u Austriji i Švedskoj veliku ulogu imaju hidroelektrane.
Kada govorimo o napretku na polju solarne i energije vetra, tu prednjače Danska, Irska i Nemačka.
Srbija trenutno oko 30 odsto svoje električne energije dobija iz obnovljivih izvora, međutim to se u najvećoj meri odnosi na proizvodnju koja dolazi od velikih hidroelektrana.
Ostatak struje u Srbiji se proizvodi pomoću uglja zbog čega su emisije gasova sa efektom staklene bašte po jedinici proizvedene energije znatno veće u odnosu na prosek Evropske unije.
Foto: Master Wen / Unsplash
