Leonardo DiKaprio, jedan od najpoznatijih boraca za očuvanje prirode na svetu, rešio je da svoju borbu dokumentuje i predstavi je milionima ljudi širom sveta kako bi uvideli zbog čega ga ovo pitanje toliko duboko i lično pogađa i zašto je krenuo u ovaj poduhvat.
Dokumentarni film „Led u plamenu“ (Ice On Fire) u režiji Lejle Koners i u produkciji Leonarda DiKaprija otkriva da li možemo obrnuti proces klimatskih promena i upravo počinje njegovo emitovanje širom sveta, a prve reakcije su upravo ono čemu se oskarovac i nadao – šok, strah, ali i otrežnjenje, koje će, bar veruje, dovesti do toga da promenimo način razmišljanja i to kako tretiramo prirodu kako bi nam što duže potrajala.
– Planeta nam šalje poslednji vapaj za spas – svestan je Leonardo DiKaprio, a ovaj film koji je objavio HBO jednako je važno da pogledate ako mislite da je odgovor na pitanje – ima li spasa: “Ne, prekasno je za to”, ali i ako imate i najmanju dozu optimizma i odgovornosti.
„Ice On Fire“ istražuje kako smanjiti otisak ugljen-dioksida u atmosferi i, još važnije, kako izvući ugljen-dioksid iz atmosfere i tako utrti put za smanjenje globalne temperature na Zemlji. Neophodno je što hitnije obrnuti proces klimatskih promena i jasno se postavlja pitanje: Da li je gotovo ili igra i dalje traje?
Pročitaj i: Zašto se požari u Amazoniji tiču svih nas
Film je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Kanu, a DiKaprio, koji je producent i narator ovog ostvarenja, o svom ostvarenju kaže:
– Moji partneri i ja smo napravili „Ice on Fire“ da bismo dali glas naučnicima i istraživačima koji svakodnevno neumorno rade na prvoj liniji klimatskih promena. Želeli smo da snimimo film koji prikazuje lepotu naše planete, ističući preko potrebna rešenja za obnovljivu energiju i sekvestraciju ugljen-dioksida. Ovaj film ne pokazuje samo šta rizikujemo ako nastavimo da budemo pasivni i zadovoljni, već ukazuje kako se, uz pomoć posvećenih naučnika, možemo boriti. Nadam se da će publika biti inspirisana da preduzme mere i zaštiti našu divnu planetu.
16 od 197 zemalja potpisnica Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena definisalo je ambiciozne nacionalne planove klimatske akcije da mogu da ispune ono na šta su se obavezale
Prvi deo ovog dugometražnog filmskog eseja se fokusira, kao što i sam naslov kaže, na ledene sante koje se velikom brzinom otapaju na Arktiku i užasne uticaje koje zagrevanje i otopljavanje već imaju na Zemlju.
Međutim, autori jasno ističu porast obnovljivih izvora energije i napredak u sekvestraciji ugljen-dioksida. Te tehnologije nude nadu da bi svet mogao, samo mogao, biti u stanju da održi globalni porast temperature na još uvek opasna dva stepena Celzijusa od predindustrijskog doba, kao što je predviđeno Pariskim sporazumom.
Ugljen-dioksid je jedan od nekoliko gasova koji su odgovorni za zarobljavanje toplote u atmosferi. Ovaj efekat staklene bašte održava temperaturu koja je pogodna za život na Zemlji. Povećanje nivoa CO2 zadržava dodatnu toplotu u atmosferi i okeanima i doprinosi povećanju globalnih prosečnih temperatura. U atmosferu ga upumpava sagorevanje fosilnih goriva i brojne druge ljudske aktivnosti. Koncentracija se povećava svake godine otkad su počela merenja na padinama vulkana Mauna Loa.
Opservatorija Mauna Loa od 1956. godine prati i sakuplja podatke koji se odnose na promene u atmosferi i kontinuirano prati atmosferski CO2. Opservatorija se nalazi u Laboratoriji za istraživanje Zemljinog sistema koja je deo Nacionalne uprave za okean i atmosferu (NOAA). Mauna Loa je najstarija svetska stanica za kontinuirano praćenje i merenje CO2. Nalazi se u centralnom Pacifiku i izabrana je kao lokacija jer je daleko od kontinenta. Visina je iznad inverzalnog sloja u kojem se javlja većina lokalnih atmosferskih pojava. Neometan vazduh, odvojena lokacija i minimalni uticaji vegetacije i ljudske aktivnosti su idealni za praćenje sastojaka atmosfere.
1,5 stepeni Celzijusa više u odnosu na predindustrijsko doba je cilj koji je postavljen, dok NDC ograničavaju rast temperature na 2,7 do 3,7 stepeni
Samo 16 od 197 zemalja potpisnica Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena definisalo je dovoljno ambiciozne nacionalne planove klimatske akcije da mogu da ispune ono na šta su se obavezale, objavljeno je prošle godine pred ključnu klimatsku konferenciju UN COP24 u Poljskoj. Među tih 16 zemalja, nijedna nije iz EU, ali su tri iz Evrope – Makedonija, Norveška i Crna Gora. Istraživači su tada istakli da klimatske obaveze zemalja treba shvatiti ozbiljno i ukazali na veliku razliku između projektovane globalne emisije u 2030. i emisija koje su u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma – zadržavanje rasta prosečne globalne temperature na ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba uz ulaganje napora da to bude 1,5 stepeni dok, s druge strane, svi nacionalno određeni doprinosi (NDC) zajedno ograničavaju rast temperature na 2,7 do 3,7 stepeni.
Autori filma imaju pozitivnu taktiku za televizijsku publiku, iako će mnogi verovatno tvrditi da su argumenti “Ice on Fire” suviše ohrabrujući s obzirom na to koliko su visoki ulozi i koliko loše podaci zapravo izgledaju. Onima koji se slažu sa Dejvidom Volasom Velsom, autorom knjige “The Uninhabitable Earth”, da je situacija gora, mnogo gora nego što mislite, “Ice on Fire” će možda delovati previše vedro.
Ipak, ako ovaj film posmatrate kao vodič kroz odmrzavanje Arktika i sve posledice te pojave, pokrenuće vas na akciju. DiKaprio nas trezveno vodi kroz priču i kadrove namučene prirode za koje se pobrinuo snimatelj Harun Mehmedinović. Sa ovom ekipom putujemo do Arktika, Aljaske, Norveške, Islanda, Kostarike, severne Kalifornije, ali i Hrvatske i otkrivamo armiju ljudi koji se umesto nas bore za spas planete. Oni su naučnici i istraživači koji rade na terenu prikupljajući dokaze o porastu nivoa CO2 i drugim zabrinjavajućim metrikama. Čini se da je svako od njih veoma dobro naučio da domen nauke kojim se bavi prevede na jezik razumljiv širokim masama. Njihova strast se razliva po svakom kadru, a povremeno osetite i užas, posebno kada vam razmere globalnog otopljavanja objašnjavaju neki obični ljudi, ne naučnici.
Leonardo DiKaprio svojim ostvarenjem ističe važnost momentalnog pristupa smanjenju krize. Jedan način je redukcija emisije ugljen-dioksida kroz tradicionalne obnovljive izvore energije i nove, kao što je energija plime i oseke. Drugi podrazumeva metode za povlačenje i odvajanje ugljen-dioksida uz pomoć morskih i gradskih farmi, morskog snega, bioničkog lišća, bioćumura…
A ekskluzivni intervju koji je Leonardo DiKaprio dao za magazin Original, možete pročitati u novom broju, koji je u prodaji na svim kioscima!
Tekst: Ivana Stojanov
Foto: Profimedia.rs
2 thoughts on “Leonardo DiKaprio u akciji: Kada led gori, ima li planeti spasa?”