WWF Adria (World Wide Fund for Nature), organizacija koja se u više od stotinu svetskih zemalja bori za očuvanje prirode, pokrenula je projekat “Da nam klima štima” kako bi informisala građane na koji način svojim angažmanom mogu smanjiti razorni uticaj klimatskih promena na opstanak planete i budućih generacija na njoj.
Cilj projekta „Da nam klima štima“ (Climate Pact for Impact) je da poveže različite aktere u društvu – interesne grupe, profesionalna i stručna udruženja, mlade i zainteresovane građane – da bi se podigao opšti društveni i pojedinačni nivo razumevanja uzroka i značaja klimatskih promena.
Tri ključne komponente su obrazovanje, podizanje građanske svesti putem javnih kampanja, i uspostavljanje saradnje sa privrednicima. Prioritetna ciljna grupa su mladi Srbije.
Koncept projekta “Da nam klima štima” zasniva se na rezultatima empirijskih istraživanja uzroka klimatskih promena širom sveta, a i na neposrednom iskustvu vezanom za prirodne nepogode i razorne posledice koje se odražavaju i na ljude i na naše prirodno okruženje.
Svedoci smo sve vidljivijeg delovanja klimatskih promena na teritoriji Srbije sa vidnim i ozbiljnim posledicama. Pretrpljena je velika materijalna šteta, ugrožena bezbednost, opstanak i zdravlje ljudi, a pre svih su pogođene ranjive grupe kao što su deca, žene, osobe sa invaliditetom i siromašni građani.
Često smo skloni da previdimo jednostavnu istinu da bez zdrave prirode nema zdravog i uspešnog društva. Sva istraživanja ukazuju na to da će, ukoliko se ne preduzmu ozbiljne mere protiv emisije ugljen-dioksida i ostalih uzroka klimatskih i ekoloških promena, doći do kritičnog rasta siromaštva u Srbiji, što će ugoziti svaku perspektivu ekonomskog i društvenog blagostanja, upozoravaju iz WWF.
Većina građana Srbije još uvek nije svesna ozbiljnosti ovog planetarnog problema, odnosno ne razume da maćehinski odnos prema prirodnom okruženju direktno ugrožava razvoj i dugoročni opstanak kako planete tako i našeg društva.
Uzroci ovakvog stanja svesti su brojni.
Jedan od najakutnijih je neodgovoran odnos društvenih elita u borbi protiv klimatskih promena, odnosno odsustvo ozbiljne inicijative da se Srbija istinski uključi u brojne programe za borbu protiv klimatskih promena i da razvija institucije i ljudske resurse, kako bi se osposobila da postane ravnopravan partner razvijenim i ekološki osvešćenim društvima, u Evropi pre svega.
Jedan od puteva borbe protiv navedenih izazova je uporan i svestran rad na podizanju nivoa znanja, odnosno prosvećivanju građana, kako bi svojim zalaganjem i različitim aktivnostima primorali centre finansijske i političke moći da odgovorno provode usvojene politike i strategije usmerene na borbu protiv klimatskih promena.
To je i međunarodna obaveza države Srbije, koja se još 2018. godine obavezala da će primeniti instrumente borbe protiv klimatskih promena, koji su dogovoreni i usvojeni na globanom nivou.
Pročitajte i: Vetar i sunce obezbedili više struje nego ugalj u 2019.
Foto: Profimedia
