Ako ste razmišljali o tome da instalirate solarne panele i započnete proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, i tako postane prozjumer (eng. prosumer), samo napred jer u Srbiji to više nije nemoguća misija, čak je vrlo jednostavno.
Dva su razloga zbog kojih se domaćinstva ili firme odlučuju da instaliraju solarne fotonaponske panele na krovovima kuća ili firmi.
Prvi je ekonomski jer će im ta investicija smanjiti mesečne račune za električnu energiju, firmama dodatno obezbediti konkurentnost i efikasnost u poslovanju, a drugi, i sve češći, ekološki i želja pojedinaca i biznis sektora da doprinesu čistijoj i zdravijoj životnoj sredini kroz proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Cena instaliranja solarnih panela i prateće opreme u poslednjih desetak godina smanjena je oko 90 odsto, pa je snaga fotonaponskih elektrana u svetu u istom periodu povećana sa 40 na 578 gigavata (GW), piše Balkan Green Energy News.
Na većem delu teritorije Srbije broj časova sunčevog zračenja znatno je veći nego u mnogim evropskim zemljama. Tako se u Nemačkoj proizvodi oko 1.000 kilovat-sati (kWh) po instalisanom kilovatu (kW) solarnih panela, a u Srbiji 1.200-1.400 kWh. Ipak i sa manjim brojem sunčanih sati Nemačka ima skoro 50 GW instalisane snage u solaru, a Srbija oko 10 MW, što je čak pet hiljada puta više!
Student od otpada napravio solarne panele koji funkcionišu čak i kad je oblačno
Iako Srbija nema propise koji bi regulisali status prozjumera i podstakli njihov razvoj, stvari ipak idu napred, pa je instalirano više stotina solarnih fotonaponskih elektrana koje građanima i firmama obezbeđuju zelenu električnu energiju.
Šta treba da znate pre nego što se odlučite za solarne panele
Domaćinstva i preduzeća koja žele da instaliraju solarne panele, prvo bi trebalo da znaju razliku između dve glavne opcije koje važe i za fizička i za pravna lica.
Prva opcija je da solarni elektroenergetski sistem proizvodi energiju koja se troši samo u domaćinstvu ili u firmi. Ovde postoje dve mogućnosti: sistem sa baterijom za skladištenje energije i sistem bez skladišta.
Druga opcija uključuje mogućnost prodaje električne energije koju domaćinstvo ili firma ne potroši za sopstvene potrebe, tako što se taj višak uključuje u mrežu Elektroprivrede Srbije (EPS).
Prva opcija, odnosno proizvodnja za sopstvene potrebe podrazumeva fotonaponski sistem sa hibridnim pretvaračem sa baterijama, koji nije povezan na mrežu EPS-a. Količina proizvedene električne energije može se potrošiti, dok se viškovi mogu skladištiti u baterijama.
Ako solarni paneli ne generišu dovoljno energije, a baterije su prazne, tada se sistem prebacuje na EPS mrežu, osiguravajući nesmetano napajanje. Ova vrsta sistema je sposobna da obezbedi električnu energiju čak i tokom nestanka mreže.
Ova vrsta solarne elektrane idealna je za vlasnike objekata koji nisu povezani na mrežu EPS-a, jer im može obezbediti snabdevanje energijom.
Stvari se komplikuju ako pojedinac ne želi da ima baterije. U tom slučaju fotonaponski sistem mora biti sinhronizovan sa mrežom EPS-a i potrebne su određene dozvole. Pojedinačni potrošač koji instalira PV sistem treba da uloži u proseku 700 evra po kW instaliranog kapaciteta.
Vidi i: Kako je upotreba solarne energije povećala platu prosvetnim radnicima
Druga opcija za pojedince je kombinovanje proizvodnje, potrošnje i prodaje, ali ovaj proces je prilično dug i složen. Država tek treba da reguliše ovaj segment kako bi pojedincima olakšala odabir za ovu vrstu sistema.
Pojedinačni potrošač koji instalira fotonaponski sistem treba da uloži nekoliko hiljada evra, ili u proseku 700 evra po kW instalirane snage. Investicija se isplati za šest do osam godina, a ako nisu instalirane baterije, trošak je 500 evra niži.
Postupak do početka proizvodnje energije
Ako samo nameravate da proizvodite i trošite sopstvenu električnu energiju, kao i da energiju skladištite u baterijama, onda je za ceo postupak potrebno između tri i šest nedelja dok sistem ne počne da proizvodi električnu energiju.
Međutim, ako želite da prodajete viškove električne energije, tada morate da dobijete lokacijsku dozvolu, građevinsku dozvolu i odobrenje za povezivanje sistema na distributivnu mrežu.
Kada je reč o fizičkim licima, ona moraju i da postanu članovi energetske zadruge da bi mogla da prodaju električnu energiju. Preduzeća mogu prodati svoj višak u mrežu putem ugovora o kupovini električne energije, potpisanog sa privatnom firmom za snabdevanje električnom energijom.
Domaće firme u poljoprivrednom sektoru i prehrambenoj industriji trenutno su u najboljem položaju u Srbiji kada je reč o koristi od postavljanja solarnih panela.
U svrhu smanjenja troškova navodnjavanja i električne energije, ove kompanije mogu dobiti povraćaj do 60 odsto ulaganja u solarne panele u okviru IPARD programa. Fond za razvoj takođe obezbeđuje finansiranje i povraćaj sredstava od 15 do 20 odsto investicije.
Foto: Vivint Solar / Unsplash
